Samokontrola i samodisciplina
Osobama koji imaju ovu shemu nedostaju dve veoma važne osobine: samokontrola (sposobnost da na adekvatan način obuzdaju svoje emocije i impulse) i samodisciplina (sposobnost da se dosada i frustracija tolerišu dovoljno dugo da bi zadatak bio obavljen).
Tipična ponašanja u vezi sa ovom shemom uključuju: impulsivnost, kašnjenje, dekoncentrisanost, dezorganizovanost i nespremnost da se istraje u dosadnim i rutinskim zadacima. Osobe sa ovom shemom teško uspevaju da postave granice sopstvenim emocijama i impulsima, pa često imaju intenzivne napade besa. Ove osobe imaju slabu toleranciju na frustraciju zbog čega izbegavaju nelagodnost, bol, konflikte ili odgovornost i teško prihvataju da žrtvuju kratkoročna zadovoljstva radi dugoročnog cilja. Ova teškoća da se odloži kratkoročna gratifikacija može biti vidljiva i kroz razne vrste zavisnosti kao što su prejedanje, pušenje, alkoholizam i sl.
Problemi osoba sa niskom frustracionom tolerancijom
Iako osobe sa nedovoljnom samokontrolom doživljavaju probleme u skoro svim sferama života, one teško uče iz iskustva i ranijih negativnih posledica sopstvenog ponašanja. Retko se sreću osobe koje svesno neguju ovu shemu. Mnogo je više onih koji žele da shemu promene i da budu disciplinovaniji i manje impulsivni. Oni pokušavaju da se promene ali teško uspevaju da održe napor potreban za promenu.
Po Jangu (2003) ova shema može nastati ukoliko: – su roditelji imali slabe granice i slabu kontrolu, pa nisu disciplinovali decu – su roditelji previše dozvoljavali deci, pa ih nisu naučili da tolerišu frustraciju – deca nisu morala da obavljaju poslove i obaveze po kući – roditelji dozvoljavali deci napade besa, pa ih nisu naučili da kontrolišu impulse – je neko od roditelja imao isti problem – je dete bilo jedino dete i privilegovano. Nakon što je prepoznao i opisao ovih petnaest shema, Jang je primetio da su u jednom trenutku neke sheme neaktivne i uspavane dok su druge aktivne i prevlađujuće u ponašanju. Ovaj uvid, motivisao je Janga da teoriju ranih maladaptivnih shema proširi uvođenjem koncepta „shema modaliteta“.
Izvor: Shema terapija – Mirović