Šta je globalno vrednovanje sebe i drugih i koliko je to pogrešno?

Globalno vrednovanje predstavlja sklonost da vrednujemo sebe ili druge osobe kao celinu, samo na osnovu jedne (ili nekoliko) osobina ili ponašanja koje procenujemo kao pozitivne ili negativne. Sklonost globalnom samovrednovanju predstavlja sastavni deo problema niskog samopoštovanja, samopouzdanja i negativne slike o sebi.

Ljudska bića su biološki predisponirana da stalno nešto procenjuju i vrednuju. Mi neprestano vrednujemo senzacije i događaje iz naše okoline, vrednujemo postupke drugih ljudi, sopstvene postupke osećanja, misli itd. Vrednovanje podrazumeva pridavanje predznaka, valence predmetu koji vrednujemo. To znači da događaje, senzacije, postupke i sl., možemo vrednovati kao manje ili više pozitivne ili negativne. Svako vrednovanje ima uporište u subjektivnom, izrazito ličnom stavu prema onome što vrednujemo. Vrednovanje, označavanje, kategorisanje nečega kao pozitivnog ili negativnog služi nam da iscrtamo soptvenu mapu sveta u kojem živimo kako bi mogli da se u njemu bolje snalazimo, pribavimo što više zadovoljstava a izbegnemo što više neprijatnosti. U tom smislu vrednovanje je koristan, adaptibilan proces.

Međutim, vrednovanje može u određenim okolonostima postati nepoželjno, štetno i samoporažavajuće ponašanje. To je slučaj kada počnemo da globalno vrednujemo sebe i druge, na način koji to činimo sa drugim objektima. Objekte vrednujemo tako što izdvojimo jednu ili nekoliko karakteristika koje potom procenjujemo kao pozitivne ili negativne. Kada taj princip primenimo na vrednovanje sopstvene ličnosti dolazimo do globalnog samovrednovanja. Negativne posledice globalnog samovrednovanja najjasnije uočavamo kada posmatramo osobe koje su sklone da na osnovu neke svoje osobine koje smatraju negativnom (manje poželjnom) procenjuju sebe kao negativne osobe. Isti slučaj je i kada sebi zalepimo etiketu loše osobe zato što smo učinili nešto što procenjujemo kao loše. Primeri globalnog samovrednovanja: To što sam loše postupio znači da sam loš čovek. To što imam veliki nos znači da sam neatraktivna. To što sam nizak znači da nisam pravi muškarac.

Kao što možemo zaključiti, globalno vrednovanje sebe ili drugih predstavlja grešku u mišljenju. Reč je o grešci preterane generalizacije. Primer: Ako sam pogrešno postupio, znači da ću tako uvek postupati i u budućnosti što me čini grešnikom, grešnom osobom. Ovakav način mišljenja ne samo da je logički neosnovan već je i veoma štetan po samopoštovanje. Ako imate sklonost da sebe samoobezvređujete i smatrate sebe lošom, manje vrednom ili neadekvatnom osobom zato što ste učinili nešto loše, zato što ste pogrešili u nečemu ili zaista posedujete neku manje poželjnu osobinu, onda ste u klopci. Na taj način učinićete sebe depresivnim ili anksioznim.

Ako ste skloni da druge ljude globalno procenjujete kao dobre ili loše takođe imate problem. Zašto Vam to može stvarati probleme? U slučaju kada se ljudi ne budu ponašali na način koji Vi smatrate poželjnim može se desiti da postanete besni na njih. Ako razmišljate na ovaj način vi zapravo imate veoma uprošćenu (samim tim i nerealističnu), crno-belu sliku sveta, sebe i ljudi koji vas okružuju. Ako smatrate da je neko loš čovek zato što je postupio jednom ili više puta loše prema vama ili nekom drugom, umesto da budete samo ljuti, razočarani ili frustrirani tim postupcima vi ćete biti besni ili ćete čak mrzeti tu osobu. Ako na taj način posmatrate druge ljude, nećete biti u stanju da ih razumete i imaćete problema u komunikaciji, što vas udaljava od rešavanja problema u socijalnim odnosima.

Kako da se izbavite iz ovog problema?
Preispitajte sebe i otkrijte da li i kada imate sklonost da globalno vrednujete sebe ili druge ljude. Naročito obratite pažnju na negativno samovrednovanje i obezvređivanje drugih. Sada se setite nekoliko tipičnih situacija u kojima to činite. Pokušajte da shvatite zašto to činite, koji su vaši motivi zbog kojih obezvređujete sebe ili druge? Kako vam to koristi? Da li je vaš način razmišljanja logičan i realističan?

Ako naučite da vredujete isključivo svoje ili tuđe postupke a ne sebe i druge kao celovite ličnosti, imaćete mnoštovo dobiti. Prvo, oslobodićete se niza nezdravih osećanja u koja uvodite sebe putem globalnog vrednovanja, a to su obično osećanja krivice, besa, depresije i ego anksioznosti (anksioznosti povodom sopstvene vrednosti). Drugo, imaćete značajno realističniju i fleksibilniju sliku o sebi i drugima što vam otvara prostor da svoja nepoželjna ponašanja promenite, ostvarite konstruktivnu komunikaciju sa drugima i prevaziđete konflikte.

Izvor: Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

vaspsiholog.com