Piše: Dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut

Savremena žena često nosi u sebi previše tišine.

To nije ona blagotvorna tišina odmora i meditacije. To je teška tišina neizgovorenih želja, progutanog besa, tišina oko bola pri odnosu ili odsustva osećaja zadovoljstva. To je tišina tela koje je naučilo da “izdrži”, umesto da oseća.

U mojoj dugogodišnjoj praksi, kako u psihijatrijskoj ordinaciji, tako i kroz holistički rad u Asocijaciji Forest, svakodnevno se susrećem sa ženama koje su uspešne, sposobne i naizgled jake, ali koje iznutra osećaju duboku odvojenost. Kao da glava živi jedan život – pun planova, briga i analiza – dok telo kaska za njom, umorno, napeto i često bolno.

Danas želim da vam govorim o onome o čemu se retko govori glasno. O isceljenju koje ne dolazi samo kroz reči, već kroz telesnu psihoterapiju – metodu koja vraća glas vašem telu i mir vašoj duši.

Zašto “samo razgovor” ponekad nije dovoljan?

Kao REBT psihoterapeut, duboko verujem u moć našeg uma. Način na koji razmišljamo određuje kako se osećamo. Međutim, mi nismo samo misli. Mi smo biološka, fizička bića.

Kada doživimo stres, traumu ili hroničnu anksioznost, naš um može pokušati da to zaboravi ili racionalizuje (“Nije to ništa strašno”). Ali telo? Telo pamti sve.

Svaki put kada ste morali da budete “fina devojčica” i progutate suze, vaši mišići grla su se stegli. Svaki put kada ste osetili strah, vaš stomak se zgrčio. Kada se to dešava godinama, formira se ono što u psihoterapiji zovemo “telesni oklop”. To su hronične tenzije u ramenima, vilici, karlici ili grudima koje služe da nas zaštite od bola, ali nas istovremeno sprečavaju da osetimo radost, zadovoljstvo i protok životne energije.

Tradicionalna terapija leči um. Telesna psihoterapija leči osobu u celini, oslobađajući zarobljenu energiju iz tkiva.

Ženska seksualnost: Od mehanizma ka svetosti

Jedna od najčešćih posledica te odvojenosti uma i tela vidi se u seksualnosti. Mnoge žene dolaze kod mene uplašene, misleći da s njima nešto nije u redu. Problemi poput:

• Smanjene seksualne želje (libida),
• Teškoća u postizanju orgazma,
• Bola pri odnosu (dispareunija) ili vaginizma,
• Straha od bliskosti,

…ne govore o vašoj “neispravnosti”. Ženska seksualnost nije mašina koja se pokvarila pa joj treba popravka. Ona je složen sistem emocija, uverenja i dozvole da se uživa.

Iza telesnog simptoma često stoji psihološka istina: strah od prepuštanja, stid usađen u detinjstvu, ili uverenje da telo mora biti savršeno da bi bilo voljeno. Kroz telesnu psihoterapiju, mi ne učimo tehnike seksa – mi učimo kako da se vratimo u svoje telo. Kako da dišemo kroz senzaciju umesto da se grčimo.

Kada se žena nauči da ostane prisutna u svom telu bez osuđivanja, seksualna energija prestaje da bude izvor anksioznosti i postaje izvor vitalnosti, kreativnosti i snage.

Isceljujuća moć dodira i oslobađanje od stida

Živimo u kulturi koja je gladna dodira. Dodir je prva komunikacija koju učimo kao bebe, i neophodan je za naš nervni sistem.

Telesna psihoterapija koristi svesni, terapeutski dodir (uvek uz pristanak i jasne granice) kao lek. Dodir može da smiri prenadraženu amigdalu (centar za strah), smanji nivo kortizola i podstakne lučenje oksitocina.

Rad sa telom… Jedan od specifičnih i moćnih aspekata ove terapije podrazumeva rad sa manje odeće. Ovo je tema koja zahteva najveću delikatnost. Postepeno oslobađanje od odeće nema seksualnu konotaciju – to je čin psihološkog ogoljavanja i prihvatanja.

Mnoge žene nose dubok stid prema svom telu. Skrivaju ga, kritikuju ga. Trenutak kada žena može da stoji (ili leži) u svojoj koži, viđena bez osude, prihvaćena sa svim svojim “nesavršenostima”, često je trenutak duboke transformacije. To je trenutak kada se skida teret stida i rađa autentično samopouzdanje. To nije samopouzdanje iz magazina, već duboki unutrašnji mir koji kaže: “Ja sam dovoljna.”

Od anksioznosti do vitalne energije

Anksioznost je, u svojoj suštini, energija koja je “zaglavljena”. To je uzbuđenje koje nema gde da ode jer ga blokira strah. Umesto da teče, ono vibrira u mestu stvarajući nemir, paniku i iscrpljenost.

Kombinacijom REBT metoda (gde menjamo iracionalna uverenja) i telesnih tehnika (poput progresivne mišićne relaksacije, vežbi uzemljenja i disanja), mi ne samo da smirujemo anksioznost – mi je transformišemo. Oslobađanjem tenzije iz “oklopa”, ta energija postaje dostupna za život. Moji klijenti često opisuju osećaj “povratka boja u život”, buđenje volje i osećaj da ponovo drže kormilo svog života u rukama.

Kako izgleda integrativni put isceljenja?

Najbolje rezultate daje spoj različitih pristupa, koje prilagođavam svakoj osobi individualno:

1. Svesnost (meditacija): Učimo da posmatramo senzacije u telu. Gde ste stegnuti? Gde je dah plitak?
2. REBT Psihoterapija: Identifikujemo toksična uverenja (“Ne smem da pogrešim”, “Moje telo je ružno”) i menjamo ih.
3. Telesni rad: Kroz pokret, disanje i dodir oslobađamo traumatske zapise iz mišića.
4. Edukacija: Poznavanje sopstvene anatomije i ciklusa energije nije sramota, već deo emocionalne pismenosti.

Zaključak: Telo kao hram duše

Draga čitateljko, tvoje telo nije neprijatelj koga treba pobediti, niti sluga koga treba izrabljivati. Tvoje telo je jedini dom koji tvoja duša ima na ovom svetu.

Kada uspostavimo mir između glave i tela, kada naučimo da slušamo tihe signale pre nego što postanu vrisak bola, tada počinje pravi život. Tada seksualnost postaje sveta, anksioznost se topi u prisutnost, a ljubav prema sebi prestaje da bude fraza i postaje fizički osećaj topline u grudima.

Ako osećate da je vreme da ponovo “uselite” u svoje telo i probudite svoju uspavanu energiju, tu sam da vas podržim na tom putu.

Dr Milan Popović Specijalista psihijatrije, REBT psihoterapeut & Osnivač Asocijacije Forest

Zakažite konsultaciju i krenite putem povratka sebi: Kontakt stranica