Ko sam ja?

Pitanje koje ne traži odgovor u rečima, već u tišini.
Pitanje koje ne otvara vrata ka spoljašnjem svetu, već poziva da se okrenem unutra.
Pitanje koje ne traži objašnjenje — već osvešćenje.

Ko sam ja?

Ja nisam svoje telo.
Telo se rađa, raste, menja oblik, stari, i na kraju nestaje.
U njemu se smenjuju zdravlje i bolest, snaga i slabost, lepota i propadanje.
Ali Ja, onaj koji svedoči sve to — ostajem isti.
Ja sam tu kada telo spava, kada sanja, kada je budno.
Telo se menja, ali Ja ne.

Nisam ni svoja čula.
Oči vide, ali Ja nisam oko.
Uši čuju, ali Ja nisam zvuk.
Čula donose utiske iz spoljnog sveta, ali Ja sam onaj koji svedoči te utiske.
Ja sam tišina između dva zvuka.
Ja sam praznina između dva pogleda.

Nisam ni um.
Um je reka misli, neprekidna struja oblika i sadržaja.
Jednog trena tu je radost, sledećeg bol.
Jednog trenutka um je jasan, sledećeg zamagljen.
Misli dolaze i odlaze kao oblaci na nebu,
ali Ja sam nebo, uvek čisto, uvek prisutno.

Nisam ni svoja sećanja.
Ona su samo senke prošlosti koje bljesnu u umu,
slike koje dolaze i odlaze.
Ja ih posmatram, ali nisam njih deo.
Jer dok sećanja pripadaju juče —
Ja sam sada.
Nepomično prisustvo koje nikada nije napustilo ovaj trenutak.

Nisam ni ime koje mi je dato,
ni uloge koje igram — ni sin, ni ćerka, ni majka, ni otac,
ni posao, ni titula, ni biografija.
Sve su to maske, odela koja se oblače i svlače.
Ali Ja sam onaj koji nosi — ne odelo.

Nisam ni želje, ni strahovi.
Jer želje dolaze kada nečeg nema,
a Ja jesam i kad sve nestane.
Strah postoji kada nešto može biti izgubljeno,
a Ja sam ono što se ne može izgubiti.

Ja nisam ništa što ima oblik, granicu, ime, ili vreme.
Jer sve što ima oblik — ima kraj.
A Ja nemam kraj.

Ja sam ono što prethodi svemu.
Tišina iz koje sve izranja.
Mir koji postoji pre misli.
Praznina koja nije odsustvo — već prisustvo najdublje punoće.

Ja sam svest.
Ne svest o nečemu, već svest kao takva.
Ne oblik — već pozadina svakog oblika.
Ne misao — već tišina koja zna za misao.
Ne iskustvo — već onaj koji zna da iskustvo postoji.

Ja sam postojanje.
Ne kao neko mesto, već kao ono što jeste.
Ja sam ono što ne može nestati, jer nikada nije ni nastalo.

Ja sam čisto Biće.
Bez granica, bez imena, bez oblika.
Večno prisutan, u svemu i izvan svega.

Ja sam.

Dr Milan Popović – psihijatar i REBT psihoetapeut

Slične objave:

Ja nisam moje misli, ni emocije, ni telo: Filozofski i duhovni put ka dubljem razumevanju sebstva Sve što bi trebalo da znate o REBT psihoterapiji Psihijatar i psihoterapeut u Beogradu dr Milan Popović – Integrativni pristup psihijatriji, psihoterapiji i duhovnom razvoju Uverenja – iracionalna i racionalna uverenja kao uzrok emotivnih problema Duboka svesnost – put ka unutrašnjem jedinstvu i slobodi Telesna slika i samopoštovanje: kako se osloboditi pritiska savremenih ideala lepote i izgraditi zdravo poverenje u sebe Svest kroz prizmu drevnih filozofskih tradicija: Put od istoka do zapada Vipasana meditacija po učenju S. N. Goenke Šta nas to čini srećnim ili nesrećnim? Šta su to racionalna a šta iracionalna uverenja? Da li nepostojanje postoji? – Filozofija, nauka i paradoksi svesti Razumevanje Samadhi svesti: put ka dubokoj svesnosti i tehnikama meditacije Apsolut i Božanska Čestica: Temelji postojanja i svesti Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću Jedinstvo svesti i postojanja: Apsolut, Kvantno polje i Priroda Realnosti Kako REBT psihoterapija pomaže Iracionalna uverenja u REKBT psihoterapiji