U svetu psihijatrije i psihoterapije, malo je tema koje nose toliki teret društvene stigme i unutrašnjeg bola kao što je to odnos deteta sa narcisoidnom majkom. Razlog je jednostavan: naše društvo počiva na idealizaciji majčinstva kao simbola bezuslovne ljubavi i žrtvovanja. Priznati da majka može biti izvor duboke emocionalne traume, manipulacije i destrukcije, za mnoge predstavlja poslednji tabu.

Kao stručnjak koji svakodnevno radi sa ljudima koji decenijama nose „nevidljive rane“, smatram da je edukacija prvi i najvažniji korak ka isceljenju. U ovom tekstu ćemo detaljno analizirati kako narcisoidna majka funkcioniše, kako oblikuje psihu svog deteta i kakve posledice to ostavlja na odraslu osobu.

Šta je zapravo narcisoidna majka?

Važno je napraviti razliku između povremenih narcisoidnih crta, koje svako od nas može ispoljiti, i kliničkog narcisizma (Narcisoidni poremećaj ličnosti) ili malignog narcisizma. Narcisoidna majka nije samo „teška“ ili „stroga“. Ona je osoba čija je čitava ličnost organizovana oko potrebe za validacijom, grandioznošću i potpunim odsustvom empatije prema drugima, uključujući i sopstvenu decu.

Dete je u njenom svetu samo instrument. Ono ne postoji kao zasebna ličnost sa sopstvenim potrebama, već kao „narcisoidni produžetak“ majke. Ako dete služi njenoj slici u javnosti, ono dobija mrvice pažnje. Ako se dete usprotivi ili pokaže autentičnost, ono biva kažnjeno.

Ključne osobine i obrasci ponašanja

Da bismo razumeli dinamiku ovog odnosa, moramo dekonstruisati specifična ponašanja koja narcisoidna majka koristi kako bi održala kontrolu.

1. Nedostatak emocionalne empatije

Ovo je srž problema. Dok zdrava majka oseća detetovu bol i radost, narcisoidna majka je emocionalno slepa. Ona može „odglumiti“ brigu ako joj to donosi društvene poene, ali u četiri zida, detetove suze doživljava kao iritaciju ili napad na svoj mir.

2. Uslovna ljubav

U zdravoj porodici, ljubav je konstanta. Kod narcisoidne majke, ljubav je valuta. Ona se daje i oduzima u zavisnosti od toga koliko je dete „poslušno“ ili koliko je uspešno u oblastima koje su majci važne. Ovo stvara dete koje veruje da mora stalno da „zaslužuje“ pravo na postojanje.

3. Gaslighting (Izvrtanje stvarnosti)

Ovo je jedan od najopasnijih oblika emocionalnog zlostavljanja. Kada dete pokuša da ukaže na nepravdu ili bol, majka odgovara negiranjem: „To se nikada nije desilo“, „Ti si sve izmislio“, „Preosetljiv si“. Cilj je da dete prestane da veruje sopstvenim čulima i da se potpuno osloni na majčinu verziju istine.

4. Triangulacija i uloge u porodici

Narcisoidna majka retko komunicira direktno. Ona stvara konflikte među decom ili između dece i oca. Često dodeljuje fiksne uloge:

• Zlatno dete: Projekcija njenih ambicija, dete koje ne sme da pogreši.
• Žrtveni jarac: Dete koje je krivo za sve porodične probleme i na koje majka projektuje svoju mržnju prema samoj sebi.

Psihološki razvoj deteta u toksičnom okruženju

Kako mozak i psiha deteta reaguju na ovakvu postavku? Dete je biološki programirano da se veže za majku radi preživljavanja. Kada je izvor sigurnosti ujedno i izvor pretnje, nastaje stanje koje nazivamo dezorganizovana afektivna vezanost.

Razvoj „Lažnog Ja“ (False Self)

Da bi preživelo, dete uči da su njegovo pravo lice, njegove želje i emocije „opasni“. Ono potiskuje svoje „Istinsko Ja“ i gradi „Lažno Ja“ – fasadu koja je dizajnirana da zadovolji majku. Ovo dete postaje vrhunski skener tuđih raspoloženja, ali ostaje potpuno otuđeno od sebe.

Konstantna hipervigilanca

Dete koje raste sa narcisoidnom majkom živi u stanju stalne pripravnosti. Ono mora da predvidi majčino raspoloženje po tonu glasa, zvuku koraka ili izrazu lica pre nego što ona progovori. Ovaj hronični stres menja rad amigdale i prefrontalnog korteksa, ostavljajući nervni sistem u stanju „bori se ili beži“ čak i decenijama nakon odlaska iz roditeljske kuće.

Posledice u odraslom dobu: Nevidljivi kavez

Mnogi moji pacijenti dolaze na terapiju zbog depresije, anksioznosti ili problema u partnerskim odnosima, ne sluteći da je koren problema u odnosu sa majkom. Posledice narcisoidnog roditeljstva su duboke i sistemske.

1. Hronični osećaj krivice i toksični stid

Odraslo dete narcisoidne majke oseća krivicu čak i kada radi nešto dobro za sebe. Stid nije vezan za ono što su uradili, već za ono što jesu. Veruju da su u srži „pokvareni“ ili „nedovoljni“.

2. Ehoizam (Suprotnost narcisizmu)

Dok narcis želi svu pažnju, ehoista se plaši pažnje. Ehoisti su odrasli koji su naučeni da je opasno imati potrebe. Oni se izvinjavaju što zauzimaju prostor, ne umeju da prime kompliment i uvek stavljaju druge na prvo mesto, nadajući se da će ih tako neko konačno voleti.

3. Odabir toksičnih partnera

Podvesno, mi tražimo ono što nam je poznato. Odrasla deca narcisa često završavaju u vezama sa narcisoidnim partnerima. Oni su istrenirani da trpe emocionalno hladne osobe, da se preterano trude oko onih koji im ne uzvraćaju i da ignorišu „crvene zastavice“ jer su ih u detinjstvu naučili da je to normalna dinamika ljubavi.

4. Problem sa granicama

Reći „ne“ za dete narcisa je bilo ravno izdaji. Kao odrasli, oni često imaju ogroman otpor prema postavljanju granica, plašeći se besa ili odbacivanja. Ovo dovodi do sagorevanja na poslu i eksploatacije u privatnom životu.

5. Unutrašnji kritičar

Glas narcisoidne majke s vremenom postaje unutrašnji glas deteta. To je onaj glas koji vam govori da nećete uspeti, da ste glupi ili da ne zaslužujete sreću čak i kada postignete ogroman uspeh.

Proces isceljenja: Kako izaći iz senke?

Kao psihijatar i REBT terapeut, moram naglasiti da je oporavak od narcisoidnog zlostavljanja proces, a ne događaj. On zahteva vreme, strpljenje i često stručnu pomoć.

Radikalno prihvatanje

Prvi korak je najteži: prihvatanje činjenice da vaša majka nije onakva kakvu ste je zamišljali ili želeli. To je proces žalovanja za majkom koju ste zaslužili, a nikada niste imali. Morate prestati da čekate trenutak u kojem će ona „konačno shvatiti“ ili se promeniti. Narcisoidne osobe se retko menjaju jer ne vide problem u sebi.

Postavljanje granica: Siva stena i No Contact

U zavisnosti od težine situacije, strategije se razlikuju:

• Metoda sive stene: Postajete dosadni kao siva stena. Dajete minimalne, šture informacije o svom životu. Ne reagujete na provokacije. Time prestajete da budete izvor „narcisoidne hrane“.
• Ograničen kontakt (Low Contact): Viđanje samo u strogo kontrolisanim uslovima.
• Prekid kontakta (No Contact): Ponekad je ovo jedini način da sačuvate sopstveno mentalno zdravlje, naročito ako je majka maligni narcis.

Reparenting (Biti roditelj samom sebi)

Kroz psihoterapiju, učimo pacijenta kako da postane „dobar roditelj“ sopstvenom unutrašnjem detetu. To znači učiti kako sebi pružiti validaciju, sigurnost i nežnost koju niste dobili u primarnoj porodici.

REBT i kognitivna restrukturacija

U mom radu, fokusiramo se na promenu iracionalnih uverenja kao što su:

• „Moram da udovoljim majci da bih bio dobra osoba.“
• „Moja vrednost zavisi od njenih pohvala.“
• „Kriv sam za njenu nesreću.“

Zamenom ovih uverenja racionalnim, funkcionalnim mislima, pacijent polako izlazi iz emocionalnog zatvora.

Zaključak

Narcisoidno roditeljstvo ostavlja duboke tragove, ali ono ne mora biti vaša konačna dijagnoza. Vi niste krivi za ono što vam se dogodilo u detinjstvu, ali ste odgovorni za svoj oporavak u odraslom dobu.

Prepoznavanje obrazaca je moć. Jednom kada vidite mehanizme manipulacije, oni gube svoju magičnu moć nad vama. Možete izgraditi život u kojem ste vi centar sopstvenog sveta, u kojem imate pravo na granice, na grešku i na autentičnu sreću.

Ako se prepoznajete u ovim redovima, potražite pomoć. Niste sami i isceljenje je moguće.

---

Dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut