Šta je Geštalt psihoterapija

Geštalt psihoterapija

Po definiciji, geštalt  označava oblik, konfiguraciju, celovitost koja predstavlja više od prostog zbira elemenata koje je sačinjavaju. Geštalt se ističe na pozadini i odnos figure prema njenoj osnovi predstavlja značenje. Ako je ovaj odnos slab, ili uopšte ne postoji, ili ako iz nekih razloga nismo u stanju da ga uočimo i shvatimo, mi kažemo da to „nema smisla ili da je apsurdno, neobično ili besmisleno“

Prema geštalt terapijskom stanovištu sve ono što jeste postoji ovde i sad, a ne što je bilo ili će da bude. Prošlost postoji kao sećanje, nostalgija, ljutnja, legenda ili istorija. Budućnost postoji kao u stvarnoj sadašnjosti, kao planiranje, očekivanje, nada, strah ili beznadežnost.

Laura Perls smatra da stvarni doživljaj ma koje sadašnje situacije ne treba objašnjavati ili tumačiti, s njima treba da se bude u neposrednom  kontaktu, on treba da se oseti i opiše ovde i sada. Geštalt terapija radi sa onim što je očigledno, onim što je trenutno dostupno svesnosti klijenta ili terapeuta i što može da bude saopšteno u aktuelnoj komunikaciji.

Cilj geštalt terapije

je kontinuum svesnosti, slobodno, tekuće formiranje geštalta u kome ono što je najbitnije za organizam, odnos, grupu, ili zajednicu postaje geštalt, postaje figura, i tako može da bude u potpunosti doživljeno, upoznato, proradjeno, razvrstano, izmenjeno…tako da može da se stopi sa pozadinom (bude zaboravljeno ili asimilovano i integrisano) i tako oslobodi prostor za sledeći relevantan geštalt. Svaki fiksirani geštalt vremenom postaje smetnja (kompleksi, inhibicije, otpori). Promena postaje moguća na bazi eksperimentisanja sa raznim mogućnostima ovde i sada.

Uticaj geštalt psihologije na geštalt psihoterapiju je izuzetno veliki. Izraze figura i pozadina Perls je preuzeo iz geštalt psihologije, proširivši njihovo značenje. Figura predstavlja dominantnu potrebu, ono što u odredjenom trenutku privlači našu pažnju i usmerava našu aktivnost. Kada smo gladni osećaj gladi je figura i on nas usmerava ka hrani i njenom uzimanju, čime se geštalt zatvara (upotpunjuje). Osećaj gladi tada prestaje da bude figura i osoba se može okrenuti drugim potrebama, tj, osloboditi prostor za novi geštalt.

Orjentisanost geštalt terapije ne ono što jeste, a ne na ono što bi trebalo da bude, stvorila je okvire za egzistencijalni susret terapeuta i klijenta izražen u postavci: „Ja i Ti, Ovde i Sada“.

Yontef je smatrao da osnovni metod geštalt terapije proizilazi iz fenomenološke teorije polja (iz geštalt psihologije).

U geštalt terapiji su vidljive i primese istočnih filozofija i religija kojima je Perls jedno vreme bio zaokupljen.

Teorijska osnova

Bazirana je na odnosu polja, dijaloga i fenomenologije.

Polje u kome živimo i radimo predstavlja centralnu tačku geštaltističkog pristupa životu i terapiji. Život je otvoreni sistem, a čovek je direktni učesnik u kreiranju sopstvene realnosti. Perls je smatrao da je razumevanje nekog organizma moguće tek u njegovom okruženju.

Dijalog Yontef: Geštalt terapija je u potpunosti zasnovana na dijaloškom egzistencijalizmu (Ja – Ti proces kontakt/povlačenje). Njenu srž čini dijaloški odnos i on pruža osnovu za rast svesnosti, učenje, rešavanje problema i razvoj ličnosti.

Fenomenologija u geštalt terapiji teži razumevanju koje se zasniva na onome što je očigledno ili što je otkriveno samom situacijom, a ne na interpretaciji posmatrača. Geštalt terapija se odvija kroz odnos bazoran na egzistencijalnom modelu Martina Bubera „Ja i Ti – ovde i sada“.

Terapijski postupak

u geštalt terapiji nije usmeren na sadržinu, „problem“, zbog čega klijent dolazi na tretman, već na procese pomoću kojih on održava svoju konfuznost, konflikte, depresivnost ili anksioznost. Rešenje problema, odnosno zatvaranje geštalta nije moguće samo kroz razgovor o problemu. Neophodno je da ga klijent oživi, oseti, iskaže ili učini nešto drugo što će omogućiti završavanje te nezavršene stvari, odnosno upotpunjavanje geštalta.

U proteklih nekoliko decenija naročito je razvijen geštaltistički pristup u savetovanju, pri čemu je prilično teško napraviti razliku izmedju terapije i savetovanja.