Negativne emocije nisu samo neprijatna osećanja. One su nevidljivi potrošači naše unutrašnje snage, tih i uporan neprijatelj koji nas udaljava od mira, jasnoće i svesnog života. Kada se pojave bes, mržnja, zavist, ljubomora ili strah, oni deluju poput vatre koja se širi u unutrašnjem domu čoveka. Sagorevaju ono što je najfinije u nama – energiju koja je potrebna za rast, promenu i dublje razumevanje sebe.

U psihologiji se sve više potvrđuje ono što su Georgij Ivanovič Gurđijev i Pjotr Uspenski govorili pre više od jednog veka: čovek koji ne posmatra sebe i ne radi na svom unutrašnjem razvoju, živi mehanički. On veruje da je slobodan, ali je zapravo vođen emocijama i spoljašnjim uticajima. Tek kada se oslobodimo negativnih emocija, ili tačnije, kada naučimo da ih prepoznamo i ne hranimo, počinje oslobađanje energije koja nam je potrebna za svesniji život.

Šta su negativne emocije

Negativne emocije su psihološka stanja koja stvaraju unutrašnju napetost, neprijatnost i gubitak ravnoteže. Njihov koren ne leži u spoljašnjim događajima, već u načinu na koji ih tumačimo. Čovek retko uviđa ovu razliku i zbog toga veruje da je uzrok njegovog besa u postupcima drugih ljudi, a ne u sopstvenim uverenjima i očekivanjima.

Bes ubrzava rad srca, podiže pritisak, napinje mišiće i gura čoveka u stanje pripravnosti. Zavist i ljubomora stalno okreću misao ka drugima i stvaraju osećaj da je sopstveni život nedovoljan. Strah blokira energiju i tera nas da živimo u neprestanoj brizi za ono što tek dolazi. Sve ove emocije sagorevaju životnu snagu i čoveka ostavljaju iscrpljenim.

Gurđijev je naglašavao da čovek nema jedno stalno ja, već stotine malih ja koja se smenjuju. Svako od njih izlazi na scenu kada određena emocija preuzme kontrolu. Kada kažemo „ja sam besan“, to u stvari govori samo jedan mali deo nas. Čim bes prođe, nestaje i to ja, a na njegovo mesto dolazi drugo. Na taj način energija se stalno rasipa, a čovek gubi osećaj jedinstva i stabilnosti.

Psihološki pogled na negativne emocije

U savremenoj psihoterapiji, posebno u racionalno-emotivno bihejvioralnoj terapiji (REBT), naglašava se da događaji sami po sebi ne izazivaju emocije. Ono što nas uznemirava jesu uverenja i misli koje pridajemo događajima. Kada neka situacija ne ispuni naša očekivanja, javljaju se rečenice u glavi: „On to ne sme da uradi“, „meni to mora pripadati“, „ja ne smem da pogrešim“. Upravo te misli hrane eksploziju emocija.

Ako otpustimo ideju da svet mora biti po našem, unutrašnji požar se gasi. To ne znači pasivnost, već oslobađanje od beskorisnog trošenja energije. Čovek tada može da deluje smirenije, jasnije i efikasnije.

Gurđijev i Uspenski o unutrašnjem radu

Uspenski je u knjizi „U potrazi za čudesnim“ opisao kako je kroz susret sa Gurđijevim shvatio da je čovek u osnovi mehaničko biće. Sve mu se dešava, ali on veruje da „čini“. Tek kroz samoposmatranje čovek počinje da uviđa sopstvenu nesvesnost i da razvija novu vrstu pamćenja – pamćenje sebe.

Samoposmatranje nije puko analiziranje. To je svesno beleženje trenutnih misli, osećaja i reakcija, bez osude i opravdanja. Svaki put kada posmatramo šta se u nama događa, prestajemo da budemo potpuno poistovećeni sa tim unutrašnjim sadržajem. Tada se stvara mali prostor slobode.

Gurđijev je naglašavao važnost neizražavanja negativnih emocija. To ne znači da ih treba potiskivati. Potiskivanje vodi u unutrašnji pritisak i bolest. Neizražavanje znači posmatrati emociju, ne poistovećivati se sa njom i ne dozvoliti da odmah pređe u reč ili postupak. Kada bes ostane unutra bez izražavanja, energija koja bi bila rasuta može se transformisati u snagu za rad na sebi.

Identifikacija i neidentifikacija

Identifikacija znači da se stopimo sa emocijom ili mišlju, verujući da je to „ja“. Kada kažemo „ja sam ljut“, već smo izgubili distancu i postali jedno sa tim stanjem.

Neidentifikacija znači da uočimo da je emocija samo prolazni talas. Umesto „ja sam ljut“, možemo reći: „u meni se javlja talas ljutnje“. Umesto „ja sam uplašen“, možemo reći: „u meni se pojavljuje strah“. Na ovaj način razvijamo unutrašnjeg posmatrača koji ostaje miran i stabilan dok misli i osećanja dolaze i prolaze.

Gurđijev je govorio da je upravo razvoj unutrašnjeg svedoka ključ za oslobađanje. Čovek koji u sebi probudi tog svedoka prestaje da bude rob emocija i počinje da koristi svoju energiju svesno.

Samoprihvatanje – put ka unutrašnjem miru

Drugi ključni aspekt unutrašnjeg rada jeste samoprihvatanje. Većina ljudi pokušava da se promeni kroz osuđivanje i borbu protiv svojih slabosti. Međutim, prava transformacija počinje tek kada prestanemo da ratujemo sa sobom.

Samoprihvatanje znači priznati i svetlo i senku u sebi. To ne znači opravdavati negativne osobine, već uvideti ih i prihvatiti kao deo puta. Kada prestanemo da se samoprekoravamo, energija koja se trošila na unutrašnji konflikt oslobađa se za rast i razvoj.

Psihološka istraživanja potvrđuju da bezuslovno samoprihvatanje smanjuje anksioznost, depresiju i osećaj krivice. Čovek koji prihvata sebe postaje smireniji, otvoreniji i spremniji da se menja.

Praktične vežbe za rad sa negativnim emocijama

Da bi unutrašnji rad postao stvarnost, potrebno je uvesti jednostavne i jasne vežbe u svakodnevni život.

Samoposmatranje

Odvojite 3 do 5 minuta u toku dana i zabeležite misli, osećaje i telesne senzacije. Pišite bez prosuđivanja. Na primer: „osećam napetost u grudima“, „misao o uvredi se vraća“, „osećam težinu u stomaku“.

Neidentifikacija

Kada se pojavi emocija, izgovorite u sebi: „u meni se pojavljuje talas besa“, ili „u meni je osećaj straha“. Time stvarate distancu i prestajete da verujete da je to vaše jedino ja.

Neizražavanje negativnih emocija

Kada osećate da ćete izgovoriti nešto pod uticajem besa, zastanite. Udahnite duboko, sačekajte deset sekundi i postavite jedno jasno pitanje umesto da reagujete impulsivno.

Vežba samoprihvatanja

Svako veče zapišite tri stvari koje ste uradili dobro i tri slabosti koje ste primetili. Slabosti ne osuđujte, već recite sebi: „I ovo sam ja. Učim da rastem kroz to.“

Česta pitanja

Da li je pogrešno osećati negativne emocije?
Nije. One su deo ljudskog iskustva. Problem nastaje kada se poistovetimo sa njima i kada nas one u potpunosti ponesu.

Kako razlikovati potiskivanje od neizražavanja?
Potiskivanje znači guranje emocije u podsvest, dok neizražavanje znači svesno posmatranje i dopuštanje emociji da prođe bez toga da je odmah izrazimo.

Da li samoprihvatanje znači odustajanje od promene?
Ne. Samoprihvatanje je polazna tačka za pravu promenu. Tek kada priznamo ono što jesmo, možemo imati snagu da se menjamo.

Koliko vremena je potrebno da se osete rezultati?
Ako se vežbe rade svakodnevno, promene se mogu primetiti već posle nekoliko nedelja. Reaktivnost se smanjuje, a unutrašnji mir postaje primetniji.

Zaključak

Negativne emocije nisu neprijatelj, već prilika. Svaki trenutak besa, zavisti ili straha može postati trenutak buđenja ako ga osvetlimo pažnjom i ne poistovetimo se s njim.

Prava borba ne vodi se protiv drugih ljudi, već protiv sopstvene nesvesnosti. Kada prestanemo da hranimo bes i zavist, energija ostaje unutra i postaje snaga za svesno življenje.

Ko prihvata sebe, ne traži da drugi budu savršeni. Ko prestane da ratuje sa sobom, prestaje da ratuje i sa drugima. U toj promeni leži najdublja transformacija – oslobađanje onoga u nama što je oduvek bilo celovito.

Ako želite da započnete unutrašnji rad, počnite danas. Sedenje u tišini, beleženje svojih misli i emocija i prihvatanje onoga što u sebi zatičete prvi su koraci na putu od tame ka unutrašnjoj svetlosti.

Dr Milan Popović – psihijatar i REBT psihoterapeut

Slične objave:

U srži Sada: svest, Apsolut i paralelne stvarnosti Moj metod rada – integrativna psihijatrija svesti Ja nisam moje misli, ni emocije, ni telo: Filozofski i duhovni put ka dubljem razumevanju sebstva Samadhi i kosmička svest: Na razmeđi drevne mudrosti i savremene nauke Ko sam ja? Duboko putovanje ka svesti, duši i Apsolutu Duboka svesnost – put ka unutrašnjem jedinstvu i slobodi Savremene teorije svesti: Od kvantne fizike do veštačke inteligencije Samadhi: Putovanje ka transcendentnoj svesti – Od drevne mudrosti do savremene nauke Metasfera svesti: novi metafizički model stvarnosti Transcendencija vlasti: Put ka višoj svesti vladanja Povezanost psihologije, psihoterapije i metafizike sa Biblijom, hrišćanstvom, kabalom i drugim duhovnim učenjima Put ka dubokoj svesti: mistični put Serafima Sarovskog Učenje o Buđenju i Svesti: Put unutrašnje transformacije i Rad na Biću Svest kao skrivena osnova stvarnosti: istina koju svet ne želi da zna Duhovni rast, razvoj svesti i oslobađanje od negativnih emocija: Metafilozofski, psihološki i praktični pristupi Usamljenost, nedostatak ljubavi i tuga – kako ih razumeti i prevazići?