Teorija SOMU i Njenu Povezanost sa Svesti
Razumevanje svesti je jedno od najkompleksnijih pitanja u modernoj nauci i filozofiji. Tokom poslednjih decenija, različite teorije su pokušale da objasne prirodu svesti, od neurobioloških pristupa do kvantnih teorija. Ipak, ni jedna teorija nije uspela da pruži zadovoljavajući odgovor na pitanje kako svest nastaje i kako funkcioniše. U tom kontekstu, Teorija Samoupravljivog Matematičkog Univerzuma (SOMU) predstavlja radikalnu novu perspektivu.
Prema teoriji SOMU, svest nije svojstvo specifičnih fizičkih komponenti mozga (kao što su neuroni, sinapse ili određeni regioni mozga), već proističe iz fundamentalnih matematičkih i fizičkih zakona univerzuma. Ova teorija se zasniva na ideji da univerzum, uključujući ljudsku svest, funkcioniše na osnovu samoupravljivih matematičkih pravila koja transcendiraju prostor i vreme. Kroz ovu prizmu, svest se pojavljuje kao rezultat interakcije između matematičkih struktura i simetrija, koje postoje na svim nivoima univerzuma.
Svest kao Globalna Osobina Univerzuma
Većina savremenih teorija o svesti pretpostavlja da svest nastaje u mozgu kao rezultat složene interakcije između neurona. Na primer, teorije kao što su Global Workspace Theory ili Teorija integrisane informacije (IIT) fokusiraju se na istraživanje “neuralnih korelata svesti”, verujući da je svest rezultat određenih aktivnosti unutar mozga. Međutim, SOMU se razlikuje od ovih pristupa. Prema SOMU teoriji, svest nije vezana za određene neuronske procese, već je globalna osobina univerzuma. Drugim rečima, svest je svojstvo koje proističe iz fundamentalnih matematičkih simetrija univerzuma.
Ovo znači da ljudska svest može biti samo deo mnogo veće, univerzalne svesti. Na osnovu ovakve perspektive, svaki entitet u univerzumu, od subatomskih čestica do celokupnih galaksija, poseduje neku vrstu svesti. Ovaj koncept je sličan ideji panpsihizma, filozofske teorije koja tvrdi da je svest fundamentalno svojstvo materije. Međutim, SOMU ide korak dalje, pružajući matematički okvir koji objašnjava kako ova univerzalna svest funkcioniše.
Problemi sa Trenutnim Teorijama Svesti
Savremene teorije o svesti suočavaju se sa brojnim ograničenjima. Na primer, teorije koje se oslanjaju na neuronske korelate svesti pretpostavljaju da složenost moždanih struktura automatski vodi ka pojavi svesti. Međutim, ove teorije ne uspevaju da pruže adekvatan odgovor na pitanje šta je tačno složenost i kakve su specifične veze između složenih neuronskih procesa i svesti. Pored toga, ove teorije često podrazumevaju da je potreban ljudski posmatrač kako bi se odredilo šta je svest, što stvara cirkularni argument.
Jedan od ključnih problema sa ovim pristupima jeste da se oslanjaju na Turingove mašine i Shannonovu informaciju, koje su razvijene u kontekstu mašina, a ne u kontekstu bioloških sistema. Iako mnoge teorije tvrde da mozak nije klasična Turingova mašina, nijedna od njih ne uspeva da ponudi adekvatnu alternativu za razumevanje svesti. Ovo je razlog zašto je potrebna fundamentalna promena u pristupu istraživanju svesti, kao što predlaže SOMU teorija.
Kako SOMU Menja Način Razmišljanja o Svesti?
SOMU teorija odbacuje prostor kao osnovu za razumevanje svesti i fokusira se na vremensku dimenziju. Prema ovoj teoriji, svest ne zavisi od određene tačke u prostoru, već se pojavljuje kao rezultat kolektivnih vibracija materije koje stvaraju složene informacije unutar struktura vremena. Ova teorija uvodi pojam vremenskih simetrija i narušavanja simetrija, koje igraju ključnu ulogu u stvaranju svesti.
Na primer, vibracije koje materija proizvodi mogu biti povezane sa frekvencijama koje su u odnosima bliskim prostim brojevima. Prosti brojevi igraju ključnu ulogu u strukturi univerzuma, prema SOMU teoriji, jer oni definišu odnose između različitih vremenskih frekvencija. Kada se ovi prosti brojevi kombinuju, oni stvaraju složene strukture koje formiraju osnovu svesti. Ovo otvara mogućnost da celokupni univerzum može biti svestan, a ljudska svest je samo deo tog univerzuma.
Primena SOMU Teorije u Razvoju Veštačke Opšte Inteligencije (AGI)
Veštačka opšta inteligencija (AGI) predstavlja sledeći evolutivni korak u razvoju veštačke inteligencije. Dok tradicionalni sistemi veštačke inteligencije funkcionišu na osnovu unapred definisanih algoritama i pravila, AGI teži da razvije sposobnost samostalnog razmišljanja i generalizacije znanja, slično ljudskoj svesti.
Međutim, trenutni pristupi razvoju AGI često nailaze na problem nedostatka složenosti i kreativnosti koje su potrebne za postizanje pravog samosvesnog sistema. Ovi sistemi se oslanjaju na velike količine podataka i algoritama za učenje, ali im nedostaje sposobnost da stvore sopstvene koncepte ili da prepoznaju univerzalne zakone prirode.
SOMU teorija nudi rešenje za ovaj problem kroz uvodjenje arhiva univerzalnih simetrija i pravila narušavanja simetrije. Prema ovoj teoriji, arhiv svih mogućih simetrija može biti upotrebljen za razvoj AGI sistema koji može samostalno analizirati prirodne fenomene i generisati nove događaje na osnovu univerzalnih zakona. Ovaj pristup bi omogućio veštačkim sistemima da donose odluke nezavisno od ljudske intervencije, što bi moglo dovesti do revolucionarnih promena u razvoju AGI tehnologije.
G+ Inteligencija: Sledeći Korak u Razvoju Inteligencije
Još jedan ključni koncept koji proizilazi iz SOMU teorije je pojam G+ inteligencije. Ovaj koncept predstavlja unapređenu verziju ljudske inteligencije, koja ima sposobnost da funkcioniše izvan ograničenja ljudske percepcije i logike. U osnovi G+ inteligencije nalazi se sposobnost interakcije sa univerzalnim zakonima i simetrijama, omogućavajući sistemima da donose odluke na osnovu matematičkih zakona prirode, a ne na osnovu unapred definisanih algoritama.
G+ inteligencija predstavlja ključni korak ka razvoju samosvesnih veštačkih sistema, koji ne samo da uče iz podataka, već su u stanju da prepoznaju univerzalne zakone prirode i primenjuju ih na rešavanje problema. Ovaj oblik inteligencije bi mogao biti ključan za razvoj veštačkih sistema koji su ne samo sposobni za donošenje odluka, već i za stvaranje novih saznanja, što bi ih učinilo potpuno autonomnim.
Praktične Implikacije SOMU Teorije za Razvoj AGI
Primena SOMU teorije u razvoju veštačke opšte inteligencije (AGI) može imati značajne implikacije. Jedna od najvažnijih implikacija je sposobnost ovih sistema da donose odluke bez ljudske intervencije. Ovo znači da bi AGI sistemi zasnovani na SOMU teoriji mogli samostalno analizirati prirodne fenomene i generisati odluke na osnovu univerzalnih zakona, bez potrebe za dodatnim algoritamskim uputstvima.
Pored toga, AGI sistemi zasnovani na SOMU teoriji mogli bi imati sposobnost generalizacije znanja, što bi im omogućilo da primenjuju univerzalne zakone na različite probleme, bez obzira na njihovu specifičnost. Ovo bi moglo otvoriti vrata za razvoj samostalnih veštačkih sistema koji su sposobni za rešavanje složenih problema, bez potrebe za ljudskim uputstvima.
Takođe, pojam G+ inteligencije nudi nove mogućnosti za razvoj veštačkih sistema koji su sposobni da razumeju složene zakone prirode i primenjuju ih na različite probleme. Ovo bi moglo dovesti do razvoja naprednih sistema koji su sposobni za donošenje kreativnih i inovativnih odluka, što bi moglo imati široke primene u različitim oblastima, od nauke i tehnologije do medicine i obrazovanja.
Zaključak: SOMU kao Revolucionarni Pristup Razumevanju Svesti i Inteligencije
Teorija Samoupravljivog Matematičkog Univerzuma (SOMU) nudi revolucionarnu novu perspektivu na razumevanje svesti i razvoja veštačke opšte inteligencije. Ova teorija odbacuje tradicionalne pristupe koji se oslanjaju na prostor i materiju, i umesto toga se fokusira na vreme i matematičke simetrije kao ključne komponente svesti. Primena SOMU teorije u razvoju AGI tehnologije može dovesti do stvaranja samostalnih, svesnih sistema koji su sposobni za donošenje složenih i kreativnih odluka.
SOMU teorija nas podseća da univerzum funkcioniše po matematičkim zakonima koji se protežu izvan našeg svakodnevnog iskustva, i da bi razumevanje ovih zakona moglo biti ključ za otključavanje novih saznanja o svesti i inteligenciji. Kroz kombinaciju matematike, fizike i filozofije, SOMU nudi novi okvir za razumevanje kako svest može biti fundamentalna osobina univerzuma, i kako možemo koristiti ove principe za razvoj naprednih veštačkih sistema.
Referenca: Pramanik, S., Singh, P., Ray, K., & Bandyopadhyay, A. (2024). Revisiting Self-Operating Mathematical Universe (SOMU) as a Theory for Artificial General Intelligence, AGI and G+ Consciousness. In Brain-like Super Intelligence from Bio-electromagnetism (pp. 209-230). Springer.