Месец: октобар 2021.

Koje su razlike između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?

Koje su razlike između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?

Psiholog, psihijatar i psihoterapeut – razlike

Ispod je kratak opis svake od različitih oblasti:

Šta je psihologija?
Šta je psihijatrija?
Šta je psihoterapija?

Šta je psihologija? Psiholog.

Psihologija je proučava ljude: način na koji razmišljaju, kako se ponašaju, reaguju i komuniciraju. Psihologija proučava sve aspekte ponašanja i misli, osećanja i motivaciju koji leže u osnovi takvog ponašanja.

Psihologija je disciplina koja se prvenstveno bavi normalnim funkcionisanjem uma i proučava oblasti kao što su učenje, pamćenje i normalan psihološki razvoj dece i odraslih.

Psiholozi obično nisu medicinski kvalifikovani i samo mali deo ljudi koji studiraju psihologiju će nastaviti da radi sa pacijentima.

Psiholozi se mogu specijalizovati u brojnim oblastima, kao što su mentalno zdravlje, obrazovna i psihologija rada. U zdravstvenoj zaštiti, psiholozi su specijalizovani za kliničku, savetodavnu, forenzičku ili zdravstvenu psihologiju.

Šta je psihijatrija? Psihijatar.

Psihijatrija proučava problem mentalnog zdravlja, postavlja dijagnoze, prepisuje terapiju i radi na prevenciji i lečenju posledica mentalnih poremećaja. Psihijatri su lekari koji su kvalifikovani za oblast psihijatrije kao nauke. Njihovo znanje podrazumeva i poznavanje psihologije i brojnih medicinskih predmeta.

Šta je psihoterapija? Psihoterapeut.

Psihoterapija se sprovodi na pojedincima, grupama, parovima i porodicama. Psihoterapeuti pomažu ljudima da prevaziđu stres, emocionalne probleme i probleme u vezi ili da promene iracionalne obrasce ponašanja koji dovode do emocionalnih problema i problema u ponašanju.

Postoji mnogo različitih prava u psihoterapiji:

  • kognitivno bihevioralne terapije
  • psihoanalitičke terapije
  • psihodinamske terapije
  • sistemska i porodična psihoterapija
  • umetnosti i terapije igrama
  • humanističke i integrativne psihoterapije
  • hipno-psihoterapija
  • iskustvene konstruktivističke terapije

Psihoterapeut može biti lekar i psihijatar, psiholog ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje, koji je imao dodatnu specijalističku obuku iz psihoterapije.

Medicinski psihoterapeuti su potpuno kvalifikovani lekari koji su završili specijalizaciju psihijatrije, a zatim su prošli trogodišnju ili četvorogodišnju specijalističku obuku iz psihoterapije. Njihova uloga je u psihoterapijskom tretmanu pacijenata sa psihijatrijskim oboljenjima.

Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?

Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?

Napadi panike i panični poremećaj

Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha koja izaziva ozbiljne fizičke simptome čak i kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Napadi panike mogu biti veoma zastrašujući. Kada se jave napadi panike, mogli biste pomisliti da gubite kontrolu, imate srčani udar ili čak umirete.

Mnogi ljudi imaju samo jedan ili dva napada panike u životu, a problem nestaje, često kad prestane stresna situacija koja izaziva panični napad. Ali ako ste imali ponavljajuće, neočekivane napade panike i dugo ste bili u stalnom strahu od drugog napada, verovatno patite od paničnog poremećaja.

Iako sami napadi panike nisu opasni po život, mogu biti zastrašujući i značajno uticati na vaš kvalitet života. Lečenje psihoterapijom je veoma efikasno kod paničnih napada ili paničnog poremećaja.

Simptomi paničnog poremećaja ili panike

Napadi panike obično počinju iznenada, bez upozorenja. Mogu da počnu u bilo kom trenutku – dok se vozite automobilom, u tržnom centru, dok pokušavate da zaspite ili usred poslovnog sastanka. Napadi panike mogu se javljati samo povremeno ili nekoliko puta u toku dana.

Napadi panike imaju mnogo varijacija, ali simptomi obično dosežu vrhunac u roku od nekoliko minuta. Često se nakon napada panike osećate umorno ili iscrpljeno.

Napadi panike obično uključuju neke od sledećih simptoma:

Osećaj predstojeće propasti ili opasnosti
Strah od gubitka kontrole ili smrti
Ubrzan rad srca
Znojenje
Drhtanje
Kratkoća daha ili stezanje u grlu
Jeza
Valunzi
Mučnina
Grčevi u stomaku
Bol u grudima
Glavobolja
Vrtoglavica ili nesvestica
Osećaj utrnulosti ili peckanja
Osećaj nestvarnosti

Jedna od najgorih stvari kod napada panike je intenzivan strah da ćete imati još jedan. Strah od straha često dovodi do napada panike. Napadi panike mogu dovesti do toga da izbegavate mnoge situacije i ljude u kojima se napadi javljaju. Tada nastaje još veći problem.

Napadi panike uspešno se leče u procesu psihoterapije. Ukoliko vas muči panika, zakažite psihoterapiju koja će vam pomoći da se oslobodite ovog neprijatnog problema.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Šta je rezilijentnost, hrabrost i životna otpornost?

Šta je rezilijentnost, hrabrost i životna otpornost?

Rezilijentnost (psihička otpornost)

Rezilijentnost je sposobnost da se sa preprekama, neuspesima, krizama i bolom (kako emocionalnim tako i fizičkim) suočimo samopouzdano i hrabro To je sposobnost da se brzo oporavimo odiskušenja i tragedija.

Rezilijentnost je unutrašnji kvalitet koji nam pomaže da ne odustanemo, čak i kada ništa ne ide u skladu sa našim planovima i namerama Ona je sposobnost da ostanemo na svom putu i da odolimo iskušenju da odustanemo kada je teško Rezilijentni ljudi ne brinu zbog budućnosti, jer znaju da će se snaći šta god da se desi.

Rezilijentni ljudi ne žive u prošlim kajanjima, tugama i porazima, već se koncentrišu na sadašnjost i na stvari nad kojima imaju kontrolu.

Rezilijentni ljudi znaju da su oni odgovorni za svoje postupke i ne očajavaju nad okolnostima koje rade protiv njih Ne žale se i ne okrivljuju druge S druge strane ne okrivljuju ni sebe, već proaktivno pristupaju svom životu.

Kada pričamo o rezilijentnosti ključna informacija jeste da je u značajnoj meri rezilijentnost naučena, odnosno naučeni obrazac osećanja, razmišljanja i ponašanja Imajući to u vidu, svako od nas može da nauči da bude rezilijentniji.

Naučite da budete hrabri i rezilijentni. Zakažite seansu kod psihoterapeuta već danas.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972