Ako reagujemo na bilo kakav osećaj, povećavamo svoju patnju. Ako ostanemo uravnoteženi, dozvoljavamo nekim uslovljenostima da prođu i osećaji postaju sredstvo za oslobađanje od patnje.
Posmatranjem neprijatnih osećaja bez reagovanja, eliminišemo odbojnost. Posmatranjem prijatnih osećaja bez reagovanja, eliminišemo žudnju. Posmatranjem neutralnih osećaja bez reagovanja, eliminišemo neznanje.
Zato ni osećaji, ni doživljaji nisu sami po sebi dobri ili loši. Dobro je ako ostanemo uravnoteženi; loše je ako izgubimo smirenost. Sa tim razumevanjem koristimo svaki osećaj kao alat za brisanje uslovljenosti.
Smirenost prema svim uslovljenostima, koja nas vodi, korak po korak, prema krajnjoj istini oslobođenja…