Kada osoba ukuca na Google-u „najbolji psihijatar Beograd“, „najbolji psihoterapeut Beograd“, „psihijatar za anksioznost“, „psihoterapija za napade panike“, „REBT psihoterapeut“, „psihijatar za OKP“ ili „psihoterapeut za bračne probleme“, iza tih reči najčešće ne stoji obična radoznalost. Obično stoji konkretna ljudska patnja: strah, nesanica, lupanje srca, napetost, napadi panike, opsesivne misli, osećaj da se gubi kontrola, problemi u vezi ili braku, iscrpljenost, tuga, krivica, stid ili dugotrajna unutrašnja borba.

Ljudi najčešće ne traže „najboljeg“ stručnjaka zato što žele savršenu titulu. Oni traže nekoga kome mogu da veruju. Nekoga ko razume i telo i psihu. Nekoga ko zna kada je potrebna psihoterapija, kada psihijatrijska procena, kada lekovi mogu pomoći, a kada je najvažnije raditi na uverenjima, emocijama, ponašanju i životnim obrascima.

Zato je bolje pitanje ne samo: „Ko je najbolji psihijatar u Beogradu?“, već: „Ko je najbolji psihijatar i psihoterapeut za moj konkretan problem?“

Šta znači „dobar psihijatar“?

Psihijatar je lekar specijalista psihijatrije. To znači da je završio medicinu, specijalizaciju iz psihijatrije i obučen je da proceni psihičko stanje osobe, postavi dijagnozu kada je to potrebno, razume povezanost tela i psihe i propiše lekove kada za to postoji indikacija.

Dobar psihijatar ne posmatra čoveka samo kroz dijagnozu. On razume da iza simptoma stoji ličnost, životna istorija, porodični odnosi, stres, trauma, biološka ranjivost, stil mišljenja, način regulacije emocija i način na koji osoba tumači sebe, druge ljude i svet.

Kod anksioznosti, paničnih napada, depresije, OKP-a, agorafobije, nesanice, psihosomatskih tegoba i emocionalnih kriza, psihijatrijski pregled može biti veoma važan prvi korak. Njegov cilj nije samo da se „prepiše lek“, već da se jasno razume šta se događa, koliko su simptomi intenzivni, koliko dugo traju, da li postoji rizik, da li je potrebna farmakoterapija i koji oblik psihoterapije bi bio najkorisniji.

Šta znači „dobar psihoterapeut“?

Psihoterapeut je stručnjak obučen da kroz strukturisan terapijski odnos pomogne osobi da razume svoje emocije, misli, ponašanja, obrasce odnosa i unutrašnje konflikte. Psihoterapija nije običan razgovor, savetovanje prijatelja ili površno „pozitivno razmišljanje“. Ona je ozbiljan proces promene.

Dobar psihoterapeut pomaže osobi da prepozna zašto pati, kako održava svoj problem, koje misli i uverenja pojačavaju strah, paniku, bes, krivicu, stid, ljubomoru ili očajanje, i kako može da razvije zdraviji, stabilniji i zreliji odnos prema sebi, drugim ljudima i životnim okolnostima.

U psihoterapiji se ne radi samo o tome da se osoba trenutno „oseća bolje“. Cilj je da nauči kako da drugačije misli, oseća, reaguje i živi.

Zašto je važno kada je stručnjak i psihijatar i psihoterapeut?

Kod mnogih ljudi psihički problemi nisu jednostavni. Na primer, osoba može imati napade panike, ali istovremeno i strah od izlaska iz kuće, stalnu brigu za zdravlje, nesanicu, depresivno raspoloženje i partnerske konflikte. Neko može imati opsesivne misli, ali i izraženu krivicu, stid, potrebu za kontrolom i strah da će „poludeti“. Neko dolazi zbog bračnih problema, a zapravo se iza njih nalaze anksioznost, emocionalna zavisnost, trauma, nisko samopouzdanje ili hronično nezadovoljstvo.

Zato je velika prednost kada stručnjak može da objedini psihijatrijsko i psihoterapijsko razumevanje problema.

Psihijatar koji je istovremeno psihoterapeut može da proceni biološku, psihološku i socijalnu dimenziju tegoba. Može da razlikuje kada je dovoljno raditi psihoterapijski, a kada je korisno uključiti lekove. Može da prati simptome, neželjene efekte, promene raspoloženja, anksioznost, san, koncentraciju i funkcionisanje osobe u svakodnevnom životu. Sa druge strane, psihoterapijsko znanje omogućava da se ne ostane samo na simptomima, već da se radi i na dubljim obrascima mišljenja, emocija i ponašanja.

REBT psihoterapija – racionalno-emotivno bihejvioralni pristup

REBT, odnosno racionalno-emotivno bihejvioralna terapija, jedan je od najvažnijih pravaca kognitivno-bihejvioralne psihoterapije. Njena osnovna ideja je da ljude ne uznemiravaju samo događaji sami po sebi, već način na koji te događaje tumače.

Na primer, osoba koja ima napad panike može pomisliti: „Umreću“, „Poludeću“, „Izgubiću kontrolu“, „Neću moći da izdržim“, „Svi će videti da sa mnom nešto nije u redu“. Takve misli dodatno pojačavaju strah, ubrzavaju disanje, povećavaju telesnu napetost i mogu dovesti do još jačeg paničnog kruga.

REBT pomaže osobi da prepozna iracionalna, kruta i katastrofična uverenja, da ih preispita i zameni racionalnijim, fleksibilnijim i realističnijim načinom mišljenja. To ne znači da osoba treba da „laže sebe“ da je sve lepo i lako. Naprotiv, REBT je ozbiljan, direktan i aktivan pristup koji uči čoveka da razlikuje neprijatnost od katastrofe, neuspeh od bezvrednosti, tuđe mišljenje od sopstvene vrednosti, strah od stvarne opasnosti.

Anksioznost – kada strah postaje problem

Anksioznost je normalna ljudska emocija. Svi ponekad osećamo napetost, brigu, tremu ili strah. Problem nastaje kada anksioznost postane preterana, dugotrajna, teško kontrolisana i kada počne da remeti svakodnevni život, posao, učenje, odnose, san, zdravlje i slobodu kretanja.

Osoba sa anksioznošću može osećati stalnu unutrašnju napetost, ubrzan rad srca, stezanje u grudima, knedlu u grlu, plitko disanje, znojenje, drhtanje, vrtoglavicu, nemir, nesanicu, umor, razdražljivost i teškoće sa koncentracijom. Često se javlja i stalno razmišljanje: „Šta ako se nešto loše desi?“, „Šta ako izgubim kontrolu?“, „Šta ako se razbolim?“, „Šta ako me drugi osude?“

Anksiozni poremećaji su veoma česti i mogu ozbiljno uticati na porodični, socijalni i profesionalni život osobe. Svetska zdravstvena organizacija navodi da su anksiozni poremećaji među najčešćim mentalnim poremećajima i da postoje efikasni oblici pomoći, uključujući psihološke intervencije, kognitivno-bihejvioralne pristupe, tehnike relaksacije, mindfulness i, kada je potrebno, lekove.

Napadi panike – zašto deluju tako zastrašujuće?

Napad panike je iznenadan talas intenzivnog straha praćen snažnim telesnim simptomima. Osoba može osećati lupanje srca, gušenje, pritisak u grudima, trnjenje, vrtoglavicu, preznojavanje, drhtanje, mučninu, osećaj nestvarnosti i strah da će umreti, poludeti ili izgubiti kontrolu.

Iako napad panike sam po sebi nije isto što i srčani udar ili ludilo, subjektivni osećaj može biti izuzetno dramatičan. Zbog toga ljudi često počnu da izbegavaju mesta na kojima su doživeli paniku: prevoz, gužvu, tržne centre, mostove, tunele, liftove, sastanke, putovanja, redove, zatvorene prostore ili mesta daleko od kuće.

Tako nastaje začarani krug: strah od novog napada panike postaje problem sam za sebe. Osoba više ne živi slobodno, već stalno proverava gde je izlaz, da li ima vode, lek, telefon, blisku osobu u blizini ili „sigurno mesto“.

Lečenje paničnog poremećaja najčešće uključuje psihoterapiju, lekove ili kombinaciju oba pristupa, u skladu sa potrebama i kliničkom procenom osobe.

Agorafobija – kada se svet sužava

Agorafobija se često pogrešno shvata samo kao „strah od otvorenog prostora“. U praksi je mnogo šira. Ona podrazumeva strah od situacija iz kojih osoba misli da neće moći lako da pobegne, da neće dobiti pomoć ili da će doživeti paniku, sramotu ili gubitak kontrole.

To mogu biti gradski prevoz, gužva, mostovi, tuneli, veliki marketi, tržni centri, čekanje u redu, putovanje, vožnja autoputem, udaljavanje od kuće ili boravak na mestima gde osoba nema osećaj sigurnosti.

Agorafobija vremenom može značajno ograničiti život. Osoba počinje da planira svaki izlazak, izbegava obaveze, zavisi od pratnje, odlaže putovanja i sve više gubi poverenje u sopstvenu sposobnost da izdrži neprijatnost.

REBT i kognitivno-bihejvioralni pristupi pomažu osobi da razume panični krug, preispita katastrofična uverenja i postepeno se vraća situacijama koje je izbegavala. Cilj nije da se strah „magijski ukloni“, već da osoba nauči da ga podnese, razume i prevaziđe kroz racionalno mišljenje i postepenu promenu ponašanja.

Opsesivne misli i OKP – kada um stalno traži sigurnost

Opsesivne misli su nametljive, neželjene misli, slike, impulsi ili sumnje koje se ponavljaju i izazivaju jak strah, gađenje, krivicu ili stid. Osoba često zna da su te misli preterane ili nelogične, ali ih i dalje doživljava kao uznemirujuće.

Kod OKP-a, odnosno opsesivno-kompulzivnog poremećaja, opsesivne misli su često praćene kompulzijama – radnjama ili mentalnim ritualima kojima osoba pokušava da smanji anksioznost. To mogu biti proveravanje, pranje, brojanje, ponavljanje, traženje razuveravanja, mentalno analiziranje, izbegavanje, molitve, neutralizacija misli ili stalno preispitivanje sopstvenih osećanja.

Primeri opsesivnih tema mogu biti strah od zaraze, strah da će osoba nekoga povrediti, religijske ili moralne opsesije, seksualne opsesije, strah od greške, potreba za simetrijom, stalna sumnja u emocije, odnos, identitet ili sopstvenu normalnost.

Važno je naglasiti: nametljiva misao nije isto što i namera. Osoba sa OKP-om se najčešće užasava svojih misli upravo zato što su u suprotnosti sa njenim vrednostima.

NIMH opisuje OKP kao dugotrajan poremećaj u kome se javljaju ponavljajuće, nekontrolisane misli i/ili ponavljajuća ponašanja koja mogu izazvati značajnu patnju i ometati svakodnevni život. Za OKP se najčešće preporučuju kognitivno-bihejvioralni pristupi, posebno izlaganje uz sprečavanje rituala, poznato kao ERP, a kod dela pacijenata i farmakoterapija.

Strah, fobije i izbegavanje

Strah ima zaštitnu funkciju. On nas upozorava na opasnost. Međutim, kada mozak počne da procenjuje kao opasne situacije koje realno nisu opasne, nastaju fobije, panični obrasci i izbegavajuće ponašanje.

Osoba može razviti strah od vožnje, letenja, visine, zatvorenog prostora, bolesti, javnog nastupa, socijalnih situacija, konflikta, samoće, odbacivanja ili gubitka kontrole. Što više izbegava, kratkoročno joj bude lakše. Ali dugoročno strah raste, jer mozak ne dobija priliku da nauči da je situacija podnošljiva.

Zato je u terapiji važno raditi i na mišljenju i na ponašanju. Nije dovoljno samo razumeti strah. Potrebno je postepeno menjati odnos prema strahu, učiti telo da neprijatnost nije katastrofa i razvijati sposobnost da se život ne organizuje oko izbegavanja.

Bračni i partnerski problemi

Mnogi ljudi psihoterapeuta ne traže samo zbog anksioznosti, panike ili depresije, već zbog problema u vezi ili braku. Bračni problemi mogu uključivati česte svađe, emocionalno udaljavanje, ljubomoru, nepoverenje, prevaru, seksualne probleme, različita očekivanja, probleme u komunikaciji, osećaj usamljenosti u odnosu, emocionalnu zavisnost ili stalno ponavljanje istih konflikata.

U partnerskim odnosima ljudi često ne reaguju samo na ono što partner kaže ili uradi, već na značenje koje tome pripisuju. Na primer: „Ako me kritikuje, znači da me ne voli“, „Ako se udalji, biću ostavljen“, „Ako nije po mom, to znači da me ne poštuje“, „Mora da me razume uvek“, „Ne smem biti sam“, „Bez ove osobe ne vredim“.

REBT pristup u partnerskoj i bračnoj psihoterapiji pomaže partnerima da razlikuju realan problem od katastrofičnog tumačenja, zdravu tugu od očajanja, zdravu ljutnju od destruktivnog besa, želju za ljubavlju od emocionalne zavisnosti i razuman zahtev od rigidnog moranja.

Cilj partnerske psihoterapije nije uvek da se odnos „spase po svaku cenu“. Cilj je da se odnos razume, da se komunikacija popravi, da se emocije regulišu, da se granice jasnije postave i da partneri zrelije odluče kako žele dalje.

Kada se javiti psihijatru ili psihoterapeutu?

Stručnu pomoć treba potražiti kada simptomi traju, ponavljaju se ili počinju da remete svakodnevni život. Posebno je važno javiti se ako imate:

napade panike, stalnu anksioznost, strah od izlaska iz kuće, opsesivne misli, prisilne rituale, nesanicu, depresivno raspoloženje, gubitak volje, razdražljivost, psihosomatske tegobe, strah od bolesti, izraženu ljubomoru, bračne konflikte, emocionalnu zavisnost, osećaj da ne možete više sami ili utisak da se vrtite u istom krugu bez pomaka.

Ne morate čekati da problem postane „dovoljno težak“. Psihoterapija i psihijatrijska procena često su najkorisnije upravo onda kada osoba na vreme prepozna da joj je potrebna stručna podrška.

Kako izabrati najboljeg psihijatra i psihoterapeuta u Beogradu?

Kada tražite najboljeg psihijatra ili psihoterapeuta u Beogradu, obratite pažnju na nekoliko stvari.

Prvo, proverite obrazovanje i stručne kvalifikacije. Kod psihijatra je važno da je lekar specijalista psihijatrije. Kod psihoterapeuta je važno da ima ozbiljnu psihoterapijsku edukaciju.

Drugo, razmotrite da li stručnjak ima iskustva sa problemom zbog kog dolazite: anksioznost, napadi panike, OKP, agorafobija, depresija, partnerski problemi, stres, emocionalna regulacija ili psihosomatske tegobe.

Dr med. spec. Milan Popović – psihijatar i REBT psihoterapeut u Beogradu

Dr med. spec. Milan Popović je specijalista psihijatrije i sertifikovani REBT psihoterapeut u Beogradu. U svom radu objedinjuje psihijatrijsku procenu, REBT psihoterapiju, kognitivno-bihejvioralni pristup, rad na emocijama, uverenjima, ponašanju i, kada je potrebno, farmakoterapiju.

Poseban fokus rada obuhvata anksioznost, napade panike, agorafobiju, opsesivne misli, OKP, depresivna stanja, stres, emocionalnu regulaciju, probleme samopouzdanja, bračne i partnerske probleme.

Ovakav spoj psihijatrije i psihoterapije posebno je značajan za osobe koje žele da na jednom mestu dobiju i stručnu psihijatrijsku procenu i psihoterapijski rad. To može biti važno kod ljudi koji nisu sigurni da li im je potreban psihijatar, psihoterapeut, lekovi, psihoterapija ili kombinovani pristup.

Psihoterapija nije znak slabosti

Mnogi ljudi odlažu odlazak kod psihijatra ili psihoterapeuta jer misle da bi „morali sami“, da će ih neko osuditi ili da odlazak stručnjaku znači da su slabi. To nije tačno.

Traženje pomoći je znak odgovornosti prema sebi. Kao što se lekaru ide zbog bola u grudima, povišenog pritiska ili problema sa kičmom, tako se psihijatru i psihoterapeutu ide kada patnja, strah, panika, opsesije, tuga ili odnosi počnu da opterećuju život.

Mentalno zdravlje nije luksuz. Ono je osnova kvalitetnog života, rada, ljubavi, porodice, stvaralaštva i unutrašnje slobode.

Zaključak

Ako tražite psihijatra u Beogradu, psihoterapeuta u Beogradu, REBT psihoterapiju, pomoć za anksioznost, napade panike, OKP, opsesivne misli, agorafobiju, strah ili bračne probleme, najvažnije je da pronađete stručnjaka koji razume vaš problem celovito.

„Najbolji psihijatar“ ili „najbolji psihoterapeut“ nije univerzalna titula. Najbolji stručnjak za vas je onaj koji ima znanje, iskustvo, jasan metod rada i sposobnost da vas razume kao celovitu osobu – ne samo kao skup simptoma.

Psihijatrija i psihoterapija, kada se pravilno povežu, mogu pomoći čoveku da razume sebe, smanji simptome, promeni iracionalna uverenja, razvije emocionalnu stabilnost i postepeno se vrati slobodnijem, mirnijem i smislenijem životu.

Ako se borite sa anksioznošću, paničnim napadima, opsesivnim mislima, OKP-om, agorafobijom, strahom, depresivnim raspoloženjem ili partnerskim problemima, možete zakazati psihijatrijsku procenu ili REBT psihoterapijsku seansu i napraviti prvi korak ka promeni.

Dr Milan Popović – psihijatar i REBT psihoterapeut