Ako tražite psihijatra u Beogradu ili online psihijatrijski pregled preko Zoom-a, možete zakazati pregled radi procene psihičkog stanja, razgovora o tegobama i razmatranja terapije lekovima.

Psihijatrijski pregled je posebno koristan kod anksioznosti, stalne brige, napada panike, agorafobije, depresivnosti, nesanice, opsesivnih misli, OKP tegoba, hipohondrije, socijalne anksioznosti, fobija, psihosomatskih tegoba, emocionalne napetosti i seksualnih problema žena i muškaraca koji su povezani sa psihičkim, emocionalnim ili partnerskim faktorima.

Ja sam dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i IAREBT REBT psihoterapeut. U ovom tekstu fokus je na psihijatrijskom pregledu i stanjima kod kojih može biti indikovana terapija lekovima.

Pregled se može obaviti uživo u Beogradu ili online preko Zoom-a.

Psihijatrijski pregled traje približno 15 do 20 minuta.

Cena pregleda je 10.000 dinara.

Termin se najčešće zakazuje unapred — nekada dan ili dva ranije, nekada oko 10 dana ranije, a u periodima veće zauzetosti i više od 10 dana unapred.

Zakazivanje je moguće pozivom na broj 061 113 1605, Viber porukom na broj 060 485 8788 ili putem email adrese navedene na sajtu.

Psihijatar Beograd – kada je potreban pregled?

Psihijatar je lekar specijalista koji procenjuje psihičko stanje, emocionalne tegobe, ponašanje, spavanje, apetit, nivo energije, anksioznost, raspoloženje, strahove, opsesivne misli, koncentraciju i opšte funkcionisanje osobe.

Pregled kod psihijatra nije namenjen samo osobama sa teškim psihijatrijskim stanjima. U praksi se veliki broj ljudi javlja psihijatru zbog tegoba kao što su anksioznost, napadi panike, depresivno raspoloženje, nesanica, hronična zabrinutost, strah od bolesti, opsesivne misli, psihosomatske tegobe, emocionalna iscrpljenost i pad svakodnevnog funkcionisanja.

Psihijatrijski pregled je potreban kada osoba oseća da se tegobe ponavljaju, traju duže, postaju intenzivne ili počinju da remete posao, fakultet, porodicu, partnerske odnose, spavanje, apetit, koncentraciju, seksualni život ili unutrašnji osećaj stabilnosti.

Važno je naglasiti da odlazak kod psihijatra ne znači da je osoba „slaba“, „luda“ ili „nesposobna da se sama izbori“. Naprotiv, psihijatrijski pregled je racionalan i odgovoran korak kada psihičke tegobe postanu dovoljno izražene da utiču na kvalitet života.

Kada se razmatra terapija lekovima?

Terapija lekovima u psihijatriji razmatra se kada su simptomi dovoljno izraženi, kada dugo traju, kada značajno remete svakodnevno funkcionisanje ili kada osoba ne uspeva da se stabilizuje samo razgovorom, odmorom, promenom navika ili psihološkim tehnikama.

Lekovi se ne propisuju automatski i ne treba ih posmatrati kao znak slabosti. Oni su medicinsko sredstvo koje može pomoći da se smanje intenzitet anksioznosti, napadi panike, depresivnost, nesanica, opsesivne misli, psihofizička napetost i drugi simptomi koji iscrpljuju osobu.

Kod nekih osoba lekovi su potrebni kraće vreme, kao podrška u periodu krize. Kod drugih je potrebno duže i pažljivije praćenje. Odluka o terapiji zavisi od vrste tegoba, njihovog trajanja, intenziteta, prethodnog lečenja, opšteg zdravstvenog stanja, eventualnih drugih lekova i životnog konteksta osobe.

Tokom pregleda pacijent dobija objašnjenje zašto se određeni lek preporučuje, kako se koristi, kada se očekuje efekat, koje su moguće neželjene reakcije i na šta treba obratiti pažnju.

Cilj terapije nije da se osoba „promeni“ ili „otupe emocije“, već da se smanje simptomi, vrati stabilnost i omogući bolje funkcionisanje.

Psihijatar za anksioznost i stalnu brigu

Anksioznost je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi obraćaju psihijatru.

Ona se može ispoljiti kao stalna briga, unutrašnji nemir, napetost, razdražljivost, osećaj pritiska, teškoće sa opuštanjem, stalno analiziranje, strah da će se nešto loše desiti, preterana potreba za kontrolom ili nemogućnost da se misli zaustave.

Kod anksioznosti se često javljaju i telesni simptomi: lupanje srca, stezanje u grudima, knedla u grlu, osećaj gušenja, znojenje, drhtanje, mučnina, vrtoglavica, pritisak u glavi, napetost mišića, umor i problemi sa spavanjem.

Osoba može uraditi brojne medicinske preglede, a da se ne pronađe jasan telesni uzrok tegoba. U takvim situacijama važno je proceniti da li su simptomi povezani sa anksioznošću, hroničnim stresom ili psihosomatskim reagovanjem.

Psihijatrijski pregled pomaže da se razjasni da li je reč o generalizovanoj anksioznosti, paničnom poremećaju, socijalnoj anksioznosti, fobijama, hipohondriji, opsesivnim mislima ili drugom stanju kod kojeg terapija lekovima može biti korisna.

Psihijatar za napade panike i agorafobiju

Napadi panike su iznenadni, intenzivni talasi straha i telesne uznemirenosti. Mogu se javiti iznenada ili u određenim situacijama, na primer u gužvi, prevozu, prodavnici, na otvorenom prostoru, u zatvorenom prostoru, tokom vožnje ili pred važan događaj.

Tokom napada panike osoba može imati osećaj da će se onesvestiti, ugušiti, izgubiti kontrolu, poludeti ili umreti. Česti su lupanje srca, nedostatak vazduha, stezanje u grudima, trnjenje, drhtanje, vrtoglavica, mučnina, znojenje i osećaj nestvarnosti.

Zbog straha od novog napada, osoba može početi da izbegava određena mesta i situacije. Tada se može razviti agorafobija, odnosno strah od prostora ili situacija iz kojih osoba misli da neće moći lako da izađe ili da neće moći da dobije pomoć.

Psihijatrijski pregled je važan kada se napadi panike ponavljaju, kada osoba počinje da izbegava životne aktivnosti ili kada stalno živi u strahu od sledećeg napada.

Kod paničnih napada terapija lekovima može pomoći u smanjenju intenziteta simptoma, stabilizaciji nervnog sistema i vraćanju osećaja kontrole.

Psihijatar za depresiju, tugu i pad energije

Depresivnost nije samo tuga. Ona može obuhvatiti gubitak volje, pad energije, osećaj praznine, gubitak interesovanja, beznadežnost, usporenost, razdražljivost, plačljivost, osećaj krivice, pad samopouzdanja i teškoće u svakodnevnom funkcionisanju.

Nekada osoba ne kaže „tužan sam“, već kaže: „Nemam snage“, „Ništa me ne raduje“, „Sve mi je teško“, „Ne mogu da se nateram“, „Samo bih spavao“, „Nemam motivaciju“, „Ne osećam se kao ranije“.

Depresivne tegobe često utiču na san, apetit, koncentraciju, seksualnu želju, radnu sposobnost, odnose sa drugima i doživljaj smisla.

Psihijatar procenjuje da li se radi o prolaznoj reakciji na stres, anksiozno-depresivnom stanju, depresivnoj epizodi, iscrpljenosti, produženoj tuzi ili drugom stanju koje zahteva terapiju.

Kod izraženije depresivnosti lekovi mogu biti važan deo lečenja, posebno kada osoba ima dugotrajne simptome, poremećen san, izražen pad energije, gubitak funkcionalnosti ili kada psihološki napor više nije dovoljan.

Ukoliko osoba ima intenzivne suicidalne misli, planove za samopovređivanje ili osećaj da ne može da ostane bezbedna, potrebno je odmah se obratiti hitnoj službi ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Psihijatar za nesanicu i poremećaje sna

San je jedan od najosetljivijih pokazatelja psihičkog stanja.

Nesanica se može ispoljiti kao teško uspavljivanje, često buđenje tokom noći, rano jutarnje buđenje, nemiran san, noćna napetost ili osećaj da san ne donosi odmor.

Problemi sa spavanjem često prate anksioznost, depresivnost, hronični stres, emocionalne krize, opsesivne misli, brigu, psihosomatske tegobe i iscrpljenost.

Nesanica vremenom dodatno pogoršava psihičko stanje. Kada osoba ne spava dovoljno, lakše postaje razdražljiva, zabrinuta, umorna, depresivna i manje sposobna da se nosi sa svakodnevnim obavezama.

Psihijatrijski pregled može pomoći da se proceni da li je nesanica primarni problem ili deo šireg psihičkog stanja.

Terapija lekovima kod nesanice mora biti pažljivo razmotrena. Cilj nije samo „uspavati“ osobu, već razumeti uzrok nesanice i odrediti najbezbedniji i najkorisniji pristup.

Psihijatar za opsesivne misli i OKP tegobe

Opsesivne misli su nametljive, ponavljajuće, neprijatne misli, slike ili impulsi koje osoba ne želi, ali ih teško zaustavlja. One mogu izazivati jak strah, krivicu, stid, gađenje, sumnju ili potrebu za proveravanjem.

OKP tegobe mogu uključivati prisilne misli o prljavštini, zarazi, bolesti, grešci, povređivanju, moralnoj krivici, religijskim temama, seksualnim sadržajima, simetriji, proveravanju, zaključavanju, brojanju, pranju ili ponavljanju radnji.

Osoba često zna da su misli preterane ili nelogične, ali ipak oseća snažnu unutrašnju prisilu da proveri, ponovi, opere, pita za razuveravanje ili mentalno analizira.

OKP može biti veoma iscrpljujuć i može oduzimati sate tokom dana. Može remetiti posao, učenje, odnose, seksualni život, samopouzdanje i svakodnevni mir.

Psihijatrijski pregled je važan kada opsesivne misli postanu česte, uznemirujuće ili kada osoba počinje da organizuje život oko njih.

Kod OKP tegoba terapija lekovima može biti značajan deo lečenja, posebno kada su simptomi izraženi, dugotrajni ili kada osoba ne uspeva da prekine začarani krug opsesija i prisilnih radnji.

Psihijatar za hipohondriju i strah od bolesti

Hipohondrija, odnosno zdravstvena anksioznost, podrazumeva preteran i uporan strah od bolesti.

Osoba može stalno osluškivati telo, proveravati simptome, meriti puls ili pritisak, pregledati kožu, tražiti objašnjenja na internetu, ići od lekara do lekara ili stalno tražiti razuveravanje od bližnjih.

Problem nije u tome što osoba želi da brine o zdravlju. Problem nastaje kada strah od bolesti postane dominantan, kada se smirenje posle pregleda brzo izgubi i kada se svaka nova telesna senzacija tumači kao znak ozbiljne bolesti.

Hipohondrija često ide zajedno sa anksioznošću, napadima panike, opsesivnim mislima, nesanicom i depresivnošću.

Psihijatrijski pregled može pomoći da se proceni da li je strah od bolesti deo anksioznog poremećaja, OKP spektra, depresivnosti ili hroničnog stresa.

Terapija lekovima može biti korisna kada je strah intenzivan, kada osoba gubi mnogo vremena na proveravanje i kada se svakodnevni život sužava oko zdravstvenih briga.

Psihijatar za socijalnu anksioznost, fobije i strahove

Socijalna anksioznost podrazumeva izražen strah od procene drugih ljudi. Osoba se plaši da će ispasti smešna, glupa, nesposobna, crvena, nesigurna ili da će drugi primetiti njenu uznemirenost.

Ovaj strah može biti prisutan tokom javnog nastupa, razgovora sa autoritetima, upoznavanja, izlazaka, sastanaka, telefoniranja, jela pred drugima ili obične komunikacije.

Fobije su intenzivni strahovi od određenih objekata ili situacija, kao što su letenje, visina, zatvoren prostor, otvoren prostor, životinje, krv, medicinske intervencije, vožnja ili gužva.

Kada osoba zbog straha počinje da izbegava važne životne situacije, fobije i socijalna anksioznost više nisu samo neprijatnost, već stanje koje može ozbiljno ograničiti život.

Psihijatrijski pregled pomaže da se proceni intenzitet tegoba i da se razmotri da li je potrebna terapija lekovima, psihoterapijski rad ili kombinovani pristup.

Psihosomatske tegobe i telesna napetost

Psihičke tegobe se često ispoljavaju kroz telo.

Osoba može imati stezanje u grudima, lupanje srca, knedlu u grlu, pritisak u glavi, bolove u stomaku, mučninu, trnjenje, znojenje, drhtanje, napetost mišića, osećaj slabosti ili hronični umor.

Naravno, telesne simptome prvo treba medicinski proveriti kada za to postoji razlog. Ali kada se ne nalazi jasan telesni uzrok ili kada su simptomi jasno povezani sa stresom, strahom i emocionalnom napetošću, psihijatrijska procena može biti veoma korisna.

Psihosomatske tegobe ne znače da osoba „umišlja“. One znače da nervni sistem, emocije, telo i misli funkcionišu povezano.

Kod izražene anksioznosti i hronične napetosti terapija lekovima može pomoći da se smanji nivo unutrašnje pobuđenosti i da se telo postepeno vrati u stabilnije stanje.

Emocionalna napetost, bes, krivica, stid i ljubomora

Emocije same po sebi nisu bolest. One su deo normalnog ljudskog života. Problem nastaje kada postanu previše intenzivne, česte, iscrpljujuće ili kada počnu da narušavaju odnose, rad, odluke i svakodnevni mir.

Psihijatrijski pregled može biti koristan kod osoba koje se bore sa jakom ljutnjom, unutrašnjim nemirom, krivicom, stidom, zavišću, ljubomorom, povređenošću, strahom, emocionalnom preosetljivošću ili čestim promenama raspoloženja.

Kod ovih stanja važno je proceniti da li se iza emocionalne nestabilnosti nalaze anksioznost, depresivnost, trauma, nesanica, iscrpljenost, problemi u odnosima ili drugi psihički faktori.

Važno je naglasiti da ne preuzimam rad sa ekstremnim besom koji uključuje ozbiljan rizik od agresivnog ponašanja. Takva stanja zahtevaju drugačiji i bezbednosno strukturisan terapijski okvir.

Seksualni problemi žena i muškaraca povezani sa psihičkim stanjem

Seksualni problemi mogu biti povezani sa telom, hormonima, lekovima, partnerskim odnosom, stresom, anksioznošću, depresivnošću, stidom, krivicom, traumatskim iskustvima ili strahom od neuspeha.

Radim sa seksualnim problemima žena i muškaraca kada su povezani sa psihičkim, emocionalnim, partnerskim ili psihosomatskim faktorima.

Kod muškaraca se mogu javiti erektilna disfunkcija psihogenog porekla, impotencija, strah od seksualnog odnosa, strah od neuspeha, prevremena ejakulacija, odložena ejakulacija, smanjena seksualna želja ili pojačana seksualna napetost.

Kod žena se mogu javiti bolni odnosi, strah od seksa, nemogućnost da se doživi orgazam, anorgazmija, smanjena ili pojačana seksualna želja, frigidnost, stid, napetost, kao i emocionalne tegobe povezane sa menstruacijom i PMS-om.

Kod seksualnih problema važno je razlikovati psihološke, partnerske, telesne, hormonske i medicinske faktore. Kada je potrebno, preporučuje se dodatna konsultacija sa ginekologom, urologom, endokrinologom ili drugim lekarom odgovarajuće specijalnosti.

Psihijatrijski pregled može pomoći kada su seksualne tegobe povezane sa anksioznošću, depresivnošću, strahom, napetošću, lekovima, traumom ili problemima u partnerskom odnosu.

Poremećaji apetita i emocionalno jedenje

Promene apetita često prate psihičke tegobe.

Kod nekih osoba javlja se smanjen apetit, gubitak težine, mučnina, gađenje prema hrani ili osećaj da ne mogu da jedu kada su pod stresom.

Kod drugih se javlja pojačan apetit, emocionalno jedenje, potreba za slatkišima, prejedanje ili osećaj da hrana služi kao način smirivanja napetosti.

Poremećaji apetita mogu biti povezani sa anksioznošću, depresivnošću, nesanicom, stresom, nezadovoljstvom sobom i problemima u emocionalnoj regulaciji.

Psihijatrijska procena može pomoći da se razjasni da li su promene apetita deo šireg psihičkog stanja i da li je potrebna terapija.

Problemi na poslu, fakultetu i pad funkcionalnosti

Mnoge psihičke tegobe prvo se primete kroz pad funkcionisanja.

Osoba počinje da odlaže obaveze, gubi koncentraciju, pravi greške, izbegava učenje, teže donosi odluke, gubi motivaciju ili se oseća iscrpljeno i preopterećeno.

Kod nekih ljudi problem je anksioznost. Kod drugih depresivnost. Kod trećih nesanica, perfekcionizam, strah od neuspeha, emocionalna iscrpljenost ili hronični stres.

Psihijatrijski pregled može pomoći da se proceni da li iza pada radne ili akademske efikasnosti stoji stanje koje zahteva terapiju lekovima, psihoterapijski rad ili promenu životnog režima.

Psihijatrijski pregled uživo u Beogradu i online preko Zoom-a

Pregled se može obaviti uživo u Beogradu ili online preko Zoom-a.

Pregled uživo u Beogradu odgovara osobama koje žele neposredan razgovor i direktan kontakt sa psihijatrom.

Online psihijatrijski pregled preko Zoom-a pogodan je za osobe koje žive van Beograda, nalaze se u inostranstvu, imaju malo vremena, otežano putuju ili žele razgovor iz sopstvenog prostora.

Online pregled je pogodan za mnoga stanja kao što su anksioznost, napadi panike, depresivnost, nesanica, opsesivne misli, hipohondrija, stres, emocionalna napetost i partnersko-seksualne tegobe koje ne zahtevaju hitnu intervenciju.

Tokom pregleda razgovaramo o aktuelnim tegobama, njihovom trajanju, intenzitetu, prethodnom lečenju, lekovima koje osoba eventualno koristi, opštem stanju, životnim okolnostima i terapijskim mogućnostima.

Kada je nakon procene medicinski opravdano, može se preporučiti i propisati odgovarajuća terapija lekovima.

Koliko traje pregled i koja je cena?

Psihijatrijski pregled traje približno 15 do 20 minuta.

Cena pregleda je 10.000 dinara.

Pregled obuhvata razgovor o aktuelnim tegobama, procenu psihičkog stanja, razmatranje terapije lekovima i osnovne smernice za dalje praćenje.

Pregled se može obaviti uživo u Beogradu ili online preko Zoom-a.

Termin se najčešće zakazuje unapred. Nekada je moguće zakazati dan ili dva ranije, nekada je potrebno zakazati oko 10 dana unapred, a u periodima veće zauzetosti i više od 10 dana unapred.

Zakazivanje je moguće pozivom na broj 061 113 1605, Viber porukom na broj 060 485 8788 ili putem email adrese navedene na sajtu.

Psihijatrija i IAREBT REBT psihoterapija

Pored toga što sam specijalista psihijatrije, ja sam i IAREBT REBT psihoterapeut.

U ovom tekstu fokus je na psihijatrijskom pregledu i terapiji lekovima, ali je važno znati da kod određenih osoba psihoterapijski rad može biti koristan dodatni deo lečenja.

REBT psihoterapija može pomoći u razumevanju emocija, uverenja, unutrašnjih konflikata, odnosa prema sebi i drugima, kao i obrazaca ponašanja koji održavaju anksioznost, depresivnost, krivicu, stid, bes, ljubomoru, emocionalnu zavisnost i probleme u odnosima.

Kod nekih osoba prvi korak je terapija lekovima. Kod drugih je važniji psihoterapijski rad. Kod mnogih osoba najbolji rezultat daje kombinacija psihijatrijske procene, odgovarajuće terapije i psihološkog rada.

Stanja koja nisu u fokusu mog rada

Ne preuzimam lečenje sledećih stanja:

šizofrenija, psihoze, izražena psihotična stanja, ekstremni bes sa rizikom od agresivnog ponašanja, bolesti zavisnosti, alkoholizam i demencija.

Ova stanja često zahtevaju drugačiji terapijski okvir, intenzivnije praćenje, timski rad, dnevnu bolnicu, bolničko lečenje, specijalizovane programe za bolesti zavisnosti ili dodatnu neurološko-psihijatrijsku obradu.

Ukoliko osoba ima halucinacije, sumanute ideje, ozbiljnu dezorganizaciju ponašanja, izražen rizik od nasilja, tešku zavisnost od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, naglo propadanje pamćenja ili stanje koje zahteva hitnu intervenciju, potrebno je obratiti se odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili hitnoj službi.

Šta ne izdajem?

Ne izdajem lekarska uverenja, potvrde, sudska mišljenja, forenzička mišljenja, nalaze za sudske postupke, procene radne sposobnosti, dokumentaciju za bolovanje, invalidsku komisiju, veštačenje ili druge nalaze za administrativno-pravne svrhe.

Pregled je namenjen psihijatrijskoj proceni, razgovoru o tegobama, razmatranju terapije i, kada je potrebno, propisivanju lekova.

Psihijatar Beograd – zaključak

Ako tražite psihijatra u Beogradu ili online psihijatrijski pregled preko Zoom-a, možete zakazati pregled radi procene psihičkog stanja i razmatranja terapije lekovima.

U fokusu mog rada su stanja kod kojih je često potrebna psihijatrijska procena: anksioznost, stalna briga, napadi panike, agorafobija, depresivnost, nesanica, opsesivne misli, OKP tegobe, hipohondrija, socijalna anksioznost, fobije, psihosomatske tegobe, emocionalna napetost, poremećaji apetita, problemi u svakodnevnom funkcionisanju i seksualni problemi žena i muškaraca povezani sa psihičkim stanjem.

Ne preuzimam lečenje šizofrenije, psihoza, ekstremnog besa sa rizikom od agresije, bolesti zavisnosti, alkoholizma i demencije.

Ne izdajem lekarska uverenja, potvrde, sudska mišljenja, dokumentaciju za bolovanje, forenzičke nalaze, procene radne sposobnosti niti dokumentaciju za administrativno-pravne svrhe.

Psihijatrijski pregled može biti prvi korak ka jasnijem razumevanju tegoba, smanjenju simptoma i stabilnijem emocionalnom životu.

Dr Milan Popović – psihijatar i REBT psihoterapeut