Možete biti uspešni na poslu ili fakultetu, imati prijatelje, održavati vezu, izlaziti, putovati i uredno ispunjavati svakodnevne obaveze — a ipak osećati da iznutra više niste dobro.

Možda ste gotovo stalno napeti. Previše razmišljate, analizirate poruke i preispitujete sopstvene postupke. Teško se opuštate, san vam je poremećen, a raspoloženje sve više zavisi od pažnje, prisustva ili ponašanja drugih ljudi.

Spolja možete delovati snažno i stabilno. Ipak, kada ostanete sami, pojavljuju se nemir, umor, praznina ili osećaj da više nemate dovoljno snage da održavate utisak da je sve u redu.

Psihoterapija je prostor u kojem ne morate da glumite snagu. To je prilika da razumete šta vam se događa, zbog čega se određeni emocionalni obrasci ponavljaju i kako možete da ih promenite.

Psihičke teškoće nisu uvek vidljive

Anksioznost, depresivno raspoloženje i emocionalna iscrpljenost ne moraju odmah dovesti do potpunog gubitka sposobnosti za rad i svakodnevno funkcionisanje.

Neke osobe godinama obavljaju sve što se od njih očekuje, dok istovremeno ulažu ogromnu energiju da kontrolišu svoje misli, strahove i emocije.

Moguće je da niko u vašem okruženju ne primećuje koliko vam je teško. Možda često čujete:

„Ali ti deluješ sasvim dobro.“

„Imaš sve, zašto bi bila nezadovoljna?“

„Samo nemoj toliko da razmišljaš.“

Međutim, spoljašnja funkcionalnost nije isto što i unutrašnji mir. Čovek može nastaviti da radi, razgovara i brine o drugima, a da se iznutra oseća sve umornije, nesigurnije i usamljenije.

Kada je vreme da razmislite o psihoterapiji?

Ne morate čekati da problem postane nepodnošljiv.

Psihoterapija nije namenjena samo osobama koje imaju postavljenu psihijatrijsku dijagnozu. Ljudi se psihoterapeutu često obraćaju kada primete da im određeni način razmišljanja, emocionalnog reagovanja ili ponašanja iznova stvara patnju i probleme.

Razlog za razgovor može biti:

• anksioznost i stalna unutrašnja napetost;
• panični napadi;
• preterano razmišljanje i analiziranje;
• problemi sa spavanjem;
• depresivno raspoloženje;
• gubitak energije, volje ili zadovoljstva;
• nezadovoljstvo sobom;
• strah od tuđeg mišljenja;
• perfekcionizam i strah od greške;
• problemi sa samopouzdanjem;
• teškoće u partnerskim odnosima;
• ljubomora ili strah od napuštanja;
• emocionalna zavisnost;
• osećanja krivice, stida ili manje vrednosti;
• problemi sa postavljanjem granica;
• partnerske i seksualne teškoće;
• osećaj praznine ili gubitka životnog pravca.

Važno pitanje nije samo da li postoji dijagnoza, već koliko vas problem ograničava i koliko energije svakodnevno trošite pokušavajući da ga kontrolišete.

Anksioznost ne izgleda uvek kao otvoren strah

Anksioznost se kod nekih osoba ispoljava kroz intenzivan strah ili panične napade. Kod drugih je mnogo prikrivenija.

Može se prepoznati u stalnoj potrebi da sve predvidite, proverite i držite pod kontrolom. Možete satima analizirati jedan razgovor, nečiji izraz lica ili poruku koja vam je delovala hladnije nego obično.

U mislima se ponavljaju pitanja:

„Da li sam nešto pogrešila?“

„Zašto mi nije odgovorio?“

„Šta ako me napusti?“

„Da li sam ostavila loš utisak?“

„Šta drugi misle o meni?“

„Šta ako se dogodi nešto loše?“

Takve misli često prate telesna napetost, lupanje srca, nelagodnost u stomaku, nemir, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i teškoće sa uspavljivanjem.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da psihološke intervencije, naročito one zasnovane na principima kognitivno-bihejvioralne terapije, imaju značajno mesto u lečenju anksioznih poremećaja. One pomažu osobi da razvije drugačiji odnos prema strahu i postepeno se suoči sa situacijama koje izbegava.

Kada sopstvena vrednost počne da zavisi od drugih

Potreba za ljubavlju, prihvatanjem i pripadanjem prirodan je deo ljudskog života. Problem nastaje kada naše celokupno mišljenje o sebi počne da zavisi od ponašanja druge osobe.

Ako partner pruža pažnju, osećate se sigurno.

Ako se povuče, pojavljuje se anksioznost.

Ako ne odgovori na poruku, počinje analiziranje.

Ako deluje distancirano, javlja se strah da više niste dovoljno važni, voljeni ili poželjni.

Raspoloženje tada može da se menja iz sata u sat, zavisno od jedne poruke, poziva, komentara ili pogleda.

Psihoterapijski rad ne podrazumeva odricanje od bliskosti. Cilj je da ljubav i pažnja drugih ostanu važne, ali da prestanu da budu jedini dokaz vaše vrednosti.

Stabilnije samopouzdanje ne znači mišljenje da ste savršeni. Ono podrazumeva sposobnost da prihvatite sebe kao složeno i vredno ljudsko biće čak i kada pogrešite, doživite kritiku ili ne dobijete odobravanje koje ste želeli.

Partnerski odnosi i emocionalna zavisnost

Partnerski odnos može biti izvor bliskosti, sigurnosti i razvoja. Međutim, može postati i mesto intenzivnog straha, nesigurnosti i psihičke patnje.

Osoba ponekad jasno vidi da je određeni odnos emocionalno iscrpljuje, ali ipak ne uspeva da se odvoji. Strah od samoće, napuštanja ili gubitka partnera postaje snažniji od svesti da odnos više nije dobar.

Mogu se pojaviti:

• stalno proveravanje partnera;
• analiziranje njegovih poruka i ponašanja;
• traženje ponovnog uveravanja da je odnos stabilan;
• ljubomora i sumnjičavost;
• zanemarivanje sopstvenih potreba;
• prihvatanje ponašanja koje vas povređuje;
• teškoće da kažete „ne“;
• učestali raskidi i pomirenja;
• osećaj da bez partnera nećete moći da nastavite dalje.

Zadatak psihoterapeuta nije da odlučuje umesto vas da li treba da ostanete u vezi ili da je prekinete.

Cilj je da razumete zbog čega određeni odnos ima toliku emocionalnu moć nad vama, koje strahove pokreće i zbog čega ostajete u obrascima koji vas povređuju.

Kada razumete obrazac, lakše donosite odluke koje nisu zasnovane isključivo na trenutnom strahu.

Društvene mreže, fizički izgled i poređenje sa drugima

Savremeni život gotovo neprekidno nas izlaže tuđim pažljivo odabranim fotografijama, putovanjima, uspesima, vezama i prividno savršenim životima.

Problem nastaje kada svoju realnu svakodnevicu počnemo da upoređujemo sa tuđom selektovanom prezentacijom.

Tada se mogu pojaviti pitanja:

„Da li sam dovoljno lepa?“

„Zašto moj život ne izgleda tako?“

„Zašto svi napreduju, a ja stojim?“

„Da li sam zakasnila?“

„Da li sam nešto važno propustila?“

Stalno poređenje može doprineti telesnoj nesigurnosti, nezadovoljstvu sobom, anksioznosti i depresivnom raspoloženju. Čak i kada dobijemo potvrdu i komplimente, olakšanje često traje kratko, pa je ubrzo potrebna nova potvrda.

Jedan od ciljeva psihoterapije jeste da se fokus postepeno pomeri sa pitanja:

„Kako izgledam drugima?“

na važnije pitanje:

„Kako zaista želim da živim?“

Zašto je nekada toliko teško reći „ne“?

Mnoge osobe prepoznaju šta im ne odgovara, ali ne uspevaju da to jasno saopšte.

Ne ćute zato što nemaju svoje mišljenje, već zato što se plaše posledica postavljanja granice.

„Razočaraću ga.“

„Naljutiće se.“

„Pomisliće da sam sebična.“

„Možda će me napustiti.“

Zbog toga pristaju na ono što ne žele, ostaju dostupne ljudima koji ih iscrpljuju ili predugo tolerišu ponašanje koje ih povređuje.

Zdrava granica nije kazna niti odbacivanje druge osobe. Ona je jasna informacija:

„Ovo mi odgovara, a ovo mi ne odgovara.“

Psihoterapijski rad može pomoći da razvijete asertivnost, jasnije izrazite svoje potrebe i naučite da podnesete mogućnost da neko neće biti zadovoljan vašom odlukom.

Šta je REBT psihoterapija?

REBT, odnosno racionalno-emotivna bihejvioralna terapija, jedan je od izvornih i važnih pravaca unutar šire porodice kognitivno-bihejvioralnih terapija.

Osnovna ideja REBT-a jeste da naša emocionalna reakcija ne zavisi samo od događaja, već i od značenja koje tom događaju pripisujemo.

Isti događaj različite osobe mogu proceniti na potpuno drugačiji način — i zato doživeti različite emocije i reagovati drugačijim ponašanjem.

Iza intenzivne anksioznosti, stida, krivice ili očajanja često se nalaze rigidna uverenja:

„Moram ostaviti dobar utisak.“

„Ne smem pogrešiti.“

„Moram biti voljena.“

„Bilo bi užasno da me odbaci.“

„Ne bih mogla da podnesem neuspeh.“

„Ako nisam dovoljno uspešna ili privlačna, manje vredim.“

Tokom REBT psihoterapije takva uverenja se prepoznaju, kritički preispituju i postepeno menjaju u fleksibilnija i realističnija:

„Želim da budem prihvaćena, ali ne moram uvek biti.“

„Ne želim neuspeh, ali mogu da ga podnesem.“

„Volela bih da odnos opstane, ali moja vrednost ne zavisi od njegovog ishoda.“

„Pogrešila sam, ali jedna greška ne određuje moju celokupnu ličnost.“

Cilj nije da postanete hladni, ravnodušni ili da potiskujete emocije. Cilj je da nezdrava anksioznost, očajanje, samoprezir ili patološka krivica budu zamenjeni zdravijom zabrinutošću, tugom, razočaranjem i odgovornošću.

Sistematski pregled i metaanaliza istraživanja REBT-a podržavaju njegovu primenu kod različitih emocionalnih i bihejvioralnih teškoća.

Kako izgleda psihoterapijski proces?

Psihoterapija nije samo razgovor o problemima. To je proces zajedničkog razumevanja i menjanja obrazaca koji problem održavaju.

Rad najčešće obuhvata:

1. procenu problema i njegovog uticaja na svakodnevni život;
2. razumevanje situacija koje pokreću teškoće;
3. prepoznavanje misli, uverenja, emocija i ponašanja;
4. definisanje konkretnih terapijskih ciljeva;
5. učenje i vežbanje novih emocionalnih i bihejvioralnih odgovora;
6. primenu naučenog između susreta;
7. praćenje promena i prilagođavanje terapijskog plana.

Klijent tokom procesa nije pasivni primalac saveta. Psihoterapija podrazumeva aktivno učestvovanje, otvoren razgovor i postepeno primenjivanje naučenog u stvarnim životnim situacijama.

Psihijatar ili psihoterapeut?

Psihijatar je lekar specijalista koji procenjuje psihičko stanje, razmatra moguću dijagnozu i, kada za to postoji medicinska indikacija, može propisati lekove.

Psihoterapeut radi kroz strukturisan psihoterapijski proces usmeren na razumevanje i menjanje emocionalnih, misaonih i bihejvioralnih obrazaca.

Kod anksioznosti, paničnih napada, depresivnog raspoloženja, opsesivno-kompulzivnih simptoma, ozbiljnije nesanice ili izraženog pada funkcionisanja može biti korisno istovremeno sagledati psihijatrijski i psihoterapijski aspekt problema.

Medikamentozna terapija nije potrebna svakoj osobi. Odluka se donosi individualno, nakon pregleda i procene intenziteta, trajanja i posledica simptoma.

Kako izgleda prvi razgovor?

Mnogi ljudi pre prvog susreta razmišljaju:

„Šta treba da kažem?“

„Odakle da počnem?“

„Šta ako ne uspem lepo da objasnim problem?“

Ne morate doći sa postavljenom dijagnozom niti savršeno pripremljenom pričom.

Možete početi sasvim jednostavno:

„U poslednje vreme sam stalno napeta.“

„Previše razmišljam i ne mogu da se zaustavim.“

„Ne osećam se dobro u svojoj vezi.“

„Imam problem sa samopouzdanjem.“

„Teško spavam.“

„Više nemam dovoljno energije ni volje.“

„Ne znam tačno šta mi se događa, ali znam da mi nije dobro.“

Tokom prvog razgovora procenjuju se aktuelne teškoće, njihovo trajanje i intenzitet, životne okolnosti, ranija iskustva i način na koji problem utiče na vaše odnose, rad i svakodnevno funkcionisanje.

Nakon toga razgovara se o mogućnostima daljeg psihijatrijskog ili psihoterapijskog rada.

Psihoterapija nije znak slabosti

Jedna od najštetnijih ideja jeste da snažna osoba mora sve da reši sama.

Psihološka zrelost ne podrazumeva odsustvo problema. Ona podrazumeva sposobnost da problem prepoznamo i potražimo odgovarajuću pomoć kada vidimo da dosadašnji način suočavanja više nije dovoljan.

Započinjanje psihoterapije nije priznanje poraza.

To može biti odluka da više ne želite samo da izdržavate, već da razumete sebe, promenite ono što vas povređuje i počnete da živite na drugačiji način.

Psihoterapija u Beogradu i online

Spec. dr med. Milan Popović
Specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut

Psihijatrijski pregledi i psihoterapijski rad mogu biti namenjeni osobama koje imaju teškoće kao što su anksioznost, panični napadi, stres, nesanica, depresivno raspoloženje, problemi sa samopouzdanjem, perfekcionizam, strah od tuđeg mišljenja, ljubomora, krivica, stid, strah od napuštanja, partnerski i seksualni problemi i druge emocionalne teškoće.

Konsultacije su moguće uživo u Beogradu i online, na srpskom ili engleskom jeziku.

Telefon: 061 113 1605
Viber: 060 485 8788
E-mail: info@epsihijatar.net
Veb-sajt: www.epsihijatar.net

Poverenje. Razumevanje. Promena.

Napomena: informacije u ovom tekstu namenjene su edukaciji i ne mogu zameniti individualni psihijatrijski pregled. Ako postoji neposredna opasnost od samopovređivanja ili samoubistva, potrebno je bez odlaganja obratiti se hitnoj medicinskoj službi.

Stručni izvori

• Svetska zdravstvena organizacija: anksiozni poremećaji
• Svetska zdravstvena organizacija: preporuke za tretman anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja
• Royal College of Psychiatrists: kognitivno-bihejvioralna terapija
• David i saradnici: sistematski pregled i metaanaliza REBT-a