Žena može želeti bliskost. Može voleti partnera, osećati privlačnost i želeti seksualni odnos. Ipak, u trenutku kada očekuje ili pokuša penetraciju, njeno telo može reagovati kao da postoji opasnost: javljaju se strah, nehotična napetost mišića karličnog dna, pečenje, bol ili osećaj da penetracija nije moguća.

Ovakva reakcija nije gluma, odbijanje partnera niti dokaz da žena nema seksualnu želju. Ona je stvarna, automatska i često veoma uznemirujuća. Problem se tradicionalno naziva vaginizam, dok se u savremenoj kliničkoj terminologiji slične tegobe često razmatraju u širem okviru genito-pelvičnog bola i teškoća povezanih sa penetracijom.

Najvažnije je znati: bol tokom seksualnog odnosa nije nešto što žena treba da trpi, a pokušaji da se penetracija ostvari silom ili „po svaku cenu” uglavnom pojačavaju strah i učvršćuju problem.

Šta je vaginizam?

Vaginizam podrazumeva nevoljno stezanje mišića oko ulaza u vaginu i karličnog dna pri očekivanju, pokušaju ili ostvarivanju vaginalne penetracije. Reakcija može nastati tokom seksualnog odnosa, pokušaja stavljanja tampona, ginekološkog pregleda ili čak pri samoj pomisli da će do penetracije doći.

Kod nekih žena penetracija je moguća, ali veoma bolna. Kod drugih je otežana ili potpuno onemogućena. Tegobe mogu postojati od prvih pokušaja penetracije, ali se mogu javiti i kasnije, posle perioda potpuno bezbolnih odnosa — nakon bolnog medicinskog iskustva, infekcije, operacije, porođaja ili dužeg perioda straha i izbegavanja.

Vaginizam ne mora da utiče na sposobnost uzbuđenja, uživanja u nežnosti ili doživljavanja orgazma drugim vrstama stimulacije. Upravo zato mnoge žene opisuju zbunjujući raskorak:

„Želim bliskost, ali se moje telo zatvara.”

Najčešći simptomi

Simptomi se razlikuju od žene do žene, ali mogu uključivati:

• strah ili snažnu napetost pre pokušaja penetracije;
• nehotično stezanje mišića karličnog dna;
• pečenje, probadanje, pritisak ili bol na ulazu u vaginu;
• osećaj da postoji „prepreka” ili da telo ne dozvoljava penetraciju;
• otežano ili nemoguće stavljanje tampona;
• strah od ginekološkog pregleda ili nemogućnost pregleda;
• izbegavanje seksualnog odnosa i drugih situacija povezanih sa penetracijom;
• smanjenje želje koje se vremenom razvija kao posledica očekivanja bola;
• osećanje stida, krivice, neuspeha ili straha da će partner izgubiti strpljenje.

Bol nije kod svih žena isti. Može biti blag ili intenzivan, ograničen na početak penetracije ili prisutan tokom odnosa. Zato se dijagnoza ne postavlja samo na osnovu jedne reči ili jednog simptoma, već na osnovu razgovora, pregleda i procene šireg konteksta.

Kako nastaje začarani krug straha i bola?

Jedan od najvažnijih mehanizama jeste začarani krug:

očekivanje bola → strah i pojačana budnost → napetost mišića karličnog dna → bol ili neuspešna penetracija → još snažnije očekivanje bola → izbegavanje intimnosti

Zamislimo ženu koja je jednom doživela veoma bolan odnos. Pre sledećeg pokušaja javlja se misao:

„Opet će boleti i neću moći da izdržim.”

Organizam prelazi u stanje odbrane, disanje postaje pliće, pažnja se usmerava na svaki telesni osećaj, a mišići se automatski stežu. Zbog napetosti je penetracija teža i bolnija, pa novo iskustvo deluje kao potvrda početnog straha.

Vremenom se reakcija može javiti sve ranije — već pri dodiru, razgovoru o seksualnom odnosu ili pomisli na ginekološki pregled. Izbegavanje kratkoročno smanjuje uznemirenost, ali dugoročno održava strah, jer žena ne dobija priliku da u bezbednim i kontrolisanim uslovima stekne drugačije iskustvo.

Zašto se vaginizam javlja?

Ne postoji jedan uzrok koji važi za sve žene. Kod mnogih se prepliću telesni, emocionalni, kognitivni, partnerski i iskustveni činioci.

Mogući faktori uključuju:

• prethodno bolan seksualni odnos ili očekivanje da penetracija mora boleti;
• anksioznost, paničnu reakciju ili izražen strah od gubitka kontrole;
• negativna uverenja o seksualnosti, telu, „čednosti”, krivici ili sramu;
• seksualnu traumu, prinudu ili drugo iskustvo narušavanja granica;
• bolan ili neprijatan ginekološki pregled;
• teško iskustvo porođaja, epiziotomiju, operaciju ili drugu povredu;
• napetost, nedostatak poverenja, pritisak ili nesigurnost u partnerskom odnosu;
• infekcije, vulvodiniju ili vestibulodiniju, endometriozu, kožna oboljenja, ožiljke i druga bolna stanja;
• suvoću sluzokože, hormonalne promene u menopauzi ili neželjena dejstva pojedinih lekova;
• nedovoljnu seksualnu stimulaciju i neadekvatnu lubrikaciju.

Nekada jasan početni uzrok nije moguće utvrditi. To ne znači da tegobe nisu stvarne. Postojanje anksioznosti ne isključuje telesni uzrok, kao što ni prisustvo ginekološkog problema ne znači da strah, napetost i naučena zaštitna reakcija ne učestvuju u održavanju bola.

Da li je vaginizam „samo u glavi”?

Nije. Bol i mišićna reakcija su telesno stvarni. Psihološki činioci mogu da pokrenu ili pojačaju fiziološku reakciju, ali to problem ne čini izmišljenim.

Slično kao što se pri strahu ubrzavaju puls i disanje, očekivanje bola može automatski povećati mišićnu napetost i osetljivost na telesne senzacije.

Najkorisnije je izbeći strogu podelu na „psihičko ili fizičko”. Kod ove vrste problema preciznije je govoriti o uzajamnom delovanju tela, emocija, misli, ranijih iskustava, partnerskog odnosa i osećaja sigurnosti.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi korak je poverljiv razgovor o simptomima: kada su počeli, u kojim situacijama se javljaju, gde se bol oseća, da li je penetracija ikada bila bezbolna, postoje li ginekološke tegobe, kakav je odnos prema seksualnosti i da li su postojala bolna ili traumatska iskustva.

Kada postoji bol, važno je obaviti ginekološku procenu kako bi se isključili ili lečili mogući organski uzroci. Pregled treba da bude objašnjen unapred, postepen i sproveden uz saglasnost žene. Ona ima pravo da postavlja pitanja, dogovori znak za zaustavljanje i prekine pregled u bilo kom trenutku.

U zavisnosti od simptoma, procena može uključivati pregled stručnjaka za fizioterapiju karličnog dna, kao i psihijatrijsku ili psihoterapijsku procenu anksioznosti, traumatskih reakcija, depresivnosti, stida, partnerskih teškoća i obrazaca izbegavanja.

Kako se vaginizam leči?

Lečenje je individualno i usmereno na ono što kod konkretne žene pokreće i održava tegobe. Često je najkorisniji multidisciplinarni pristup, uz saradnju ginekologa, psihoterapeuta i, kada je indikovana, fizioterapeuta karličnog dna.

1. Lečenje telesnog uzroka

Ako postoji infekcija, zapaljenje, endometrioza, vulvodinija, dermatološko oboljenje, hormonalna suvoća, ožiljak ili drugo stanje koje izaziva bol, potrebno je prvo ili istovremeno lečiti taj problem.

Psihoterapija ne može zameniti ginekološku dijagnostiku i lečenje.

2. Psihoterapija

Kognitivno-bihejvioralna terapija i REBT mogu pomoći u prepoznavanju i menjanju misli koje pojačavaju strah, kao što su:

• „Ovo neću moći da podnesem.”
• „Sa mnom nešto ozbiljno nije u redu.”
• „Moram da uspem, inače ću razočarati partnera.”
• „Ako se ponovo javi bol, to znači da nikada neću imati normalan odnos.”

Cilj nije ubeđivanje žene da bol „nije važan”, već razvoj realističnijeg odnosa prema strahu, smanjenje katastrofizacije, jačanje osećaja kontrole i postepeno obnavljanje sigurnosti u sopstvenom telu.

Kada postoji trauma, psihoterapijski rad mora biti posebno pažljiv, postepen i zasnovan na sigurnosti. Žena ne mora da opisuje svaki detalj traumatskog događaja da bi započela terapiju, niti bilo koja vežba sme da se sprovodi bez njene saglasnosti.

3. Postepena desenzitizacija i ekspozicija

Postepena ekspozicija znači približavanje situacijama koje izazivaju strah korak po korak, u kontrolisanim uslovima i bez forsiranja.

Proces može početi upoznavanjem sopstvene anatomije, vežbama disanja i opuštanja, tolerisanjem spoljašnjeg dodira, a zatim, kada je žena spremna, upotrebom vaginalnih trenera, odnosno dilatatora različitih veličina.

Cilj nije da se penetracija „izdrži”, već da mozak i telo kroz ponovljena bezbedna iskustva nauče da bliskost ne mora predstavljati opasnost. Vežbe se najbolje planiraju uz odgovarajućeg stručnjaka, naročito kada postoji bol, trauma ili izražena napetost mišića.

4. Fizioterapija karličnog dna

Specijalizovana fizioterapija može pomoći ženi da prepozna razliku između napetosti i opuštanja, poboljša koordinaciju mišića i smanji bol.

Kod preterano aktivnih i stalno zategnutih mišića cilj nije jednostavno „jačanje”, pa nasumično izvođenje Kegelovih vežbi nije uvek odgovarajuće. Program treba prilagoditi nalazu i individualnim potrebama žene.

5. Uključivanje partnera

Kada žena to želi i kada je odnos bezbedan, partner može biti važan deo oporavka.

Korisno je da razume da problem nije lično odbacivanje, da ne vrši pritisak i da ne pretvara svaki dodir u pokušaj penetracije. Vežbe nežnosti i senzualnog dodira bez zadatog „cilja” mogu pomoći da se bliskost ponovo poveže sa sigurnošću i zadovoljstvom.

6. Lekovi

Ne postoji jedan lek koji samostalno rešava vaginizam.

Farmakoterapija se razmatra kada postoje pridružena stanja, poput izražene anksioznosti ili depresije, ili kada ginekolog leči konkretan telesni uzrok. Izbor leka uvek zavisi od individualne procene.

Sedativi nisu zamena za psihoterapijski i telesni rad, niti je preporučljivo samoinicijativno uzimanje terapije pre seksualnog odnosa.

Šta partner može da uradi?

Partner najviše pomaže kada:

• veruje ženi da je bol stvaran;
• ne tumači grč kao odbijanje ili nedostatak ljubavi;
• prihvati da penetracija privremeno ne bude cilj intimnosti;
• pita šta prija, a šta izaziva napetost;
• poštuje dogovoreni znak za usporavanje ili zaustavljanje;
• ne požuruje proces i ne postavlja ultimatume;
• po želji žene učestvuje u partnerskom ili psihoterapijskom radu.

Pritisak, ljutnja, podsmeh, ubeđivanje da se žena „samo opusti” ili ponavljanje bolnih pokušaja mogu dodatno učvrstiti strah i narušiti poverenje.

Kada treba potražiti pomoć?

Stručnu procenu treba potražiti kada se bol, strah ili grč ponavljaju, kada otežavaju pregled ili upotrebu tampona, narušavaju intimnost, dovode do izbegavanja ili izazivaju značajnu uznemirenost.

Ginekološki pregled je naročito važan ako postoje neuobičajen sekret ili miris, svrab, ranice, krvarenje, nov ili intenzivan bol u karlici, bol posle porođaja ili operacije, tegobe u menopauzi ili sumnja na infekciju.

Iznenadan jak bol, obilno krvarenje, povišena temperatura, nesvestica ili moguća trudnoća praćena bolom zahtevaju hitniju medicinsku procenu.

Kako izgleda prvi psihoterapijski razgovor?

Prvi razgovor nije pregled niti test koji žena mora da „položi”. Njegov cilj je da se u poverljivom okruženju razume kako je problem počeo, šta ga održava i kako utiče na emocije, samopouzdanje i partnerski odnos.

Dogovaraju se individualni plan rada i tempo koji žena može da podnese bez osećaja prinude. Ako telesni uzroci nisu procenjeni, preporučuje se odgovarajuća ginekološka obrada.

Psihoterapijski rad može zatim obuhvatiti anksioznost, katastrofične misli, stid, izbegavanje, osećanje krivice, traumatske reakcije i komunikaciju sa partnerom.

Česta pitanja

Može li žena sa vaginizmom da oseća želju i doživi orgazam?

Može. Vaginizam ne mora da umanji želju, uzbuđenje ili sposobnost doživljavanja orgazma drugim vrstama stimulacije. Problem je prvenstveno povezan sa strahom, napetošću, bolom i penetracijom.

Može li vaginizam nastati posle godina bezbolnih odnosa?

Može. Tegobe se nekada javljaju nakon infekcije, porođaja, operacije, bolnog odnosa, menopauzalnih promena, neprijatnog pregleda ili drugog iskustva posle kojeg se razvije očekivanje bola.

Da li je obavezan ginekološki pregled?

Kod bola je važno proceniti moguće telesne uzroke. Način i obim pregleda zavise od simptoma i mogućnosti žene, a svaki korak treba da bude objašnjen i sproveden uz njenu saglasnost.

Koliko traje lečenje?

Ne postoji univerzalan rok. Trajanje zavisi od intenziteta simptoma, dužine trajanja problema, prisustva telesnog uzroka, traume, partnerskog konteksta i redovnosti dogovorenih vežbi.

Cilj nije brzo postizanje penetracije po svaku cenu, već stabilno smanjenje straha i bola uz vraćanje osećaja sigurnosti i izbora.

Da li treba pokušavati penetraciju uprkos bolu?

Ne treba forsirati bolan pokušaj. Time se može učvrstiti veza između intimnosti, opasnosti i bola. Napredovanje treba da bude postepeno, dobrovoljno i prilagođeno reakcijama tela.

Intimnost ne treba da boli

Vaginizam nije sramota, lični neuspeh niti dokaz da žena ne voli partnera. To je problem u kojem telo pokušava da zaštiti osobu, čak i onda kada realne opasnosti nema ili je ona odavno prošla.

Uz odgovarajuću procenu i individualni plan moguće je prekinuti začarani krug straha, napetosti i bola. Prvi korak nije prisiljavanje tela, već razumevanje onoga što mu se događa i vraćanje osećaja sigurnosti, kontrole i poverenja.

Ako su ginekološki uzroci isključeni ili se istovremeno leče, a strah, napetost, stid i izbegavanje ostaju, psihoterapija može biti važan deo oporavka.

Dr Milan Popović
Specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut

Psihoterapijske konsultacije u Beogradu i online, na srpskom i engleskom jeziku.

Telefon: 061 11 31 605
Viber: 060 48 58 788
E-mail: info@epsihijatar.net
Web: www.epsihijatar.net

Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne može zameniti individualni pregled, dijagnostiku ili terapiju.