Zagrljaj je jedan od najneposrednijih načina da izrazimo privrženost, nežnost i podršku. U njemu se susreću telesni dodir, emocionalno iskustvo i značenje koje druga osoba ima za nas. Kada je prijatan i obostrano željen, može doprineti osećaju sigurnosti, ublažavanju napetosti i doživljaju da u svojim teškoćama nismo sami.

Zagrljaj, oksitocin i emocionalno zdravlje povezani su kroz složene procese socijalnog povezivanja i regulacije stresa. Ipak, vrednost bliskog dodira zavisi i od kvaliteta odnosa, trenutnog raspoloženja, ličnog iskustva i spremnosti da bliskost prihvatimo.

Šta je afektivni dodir i zašto nam je važan?

Afektivni dodir je telesni kontakt koji ima emocionalno značenje. To može biti zagrljaj, držanje za ruke, nežno milovanje ili dlan položen na rame. Njime drugoj osobi saopštavamo da smo prisutni, da primećujemo njeno stanje i da želimo da joj budemo blizu.

Takav kontakt može preneti ono što je ponekad teško izgovoriti: „Važan si mi”, „Razumem da ti je teško” ili „Možeš da se osloniš na mene”. U odnosu u kojem postoji poverenje, dodir može olakšati izražavanje nežnosti i ranjivosti.

Isti zagrljaj, međutim, neće svima prijati podjednako. Nekome odgovara dug kontakt, nekome kraći, dok će druga osoba podršku lakše prihvatiti kroz razgovor ili zajedničko vreme. Bliskost podrazumeva i poštovanje tih razlika.

Oksitocin: neurobiologija bliskosti

Oksitocin je neuropeptid koji nastaje u hipotalamusu, delu mozga uključenom u regulaciju brojnih telesnih funkcija. Deluje u mozgu i telu, a važna oblast istraživanja jeste njegova uloga u socijalnom povezivanju i regulaciji određenih reakcija na stres.

U popularnim tekstovima često se naziva „hormonom ljubavi”. Taj naziv približava temu čitaocu, ali ne opisuje u potpunosti njegovo delovanje. Oksitocin učestvuje u složenim procesima, čiji efekti zavise od osobe i okolnosti u kojima se socijalni kontakt ostvaruje.

Istraživanja nežnog dodira u svakodnevnom životu pokazala su povezanost sa višim perifernim nivoima oksitocina, manjom trenutnom anksioznošću i manjim osećajem opterećenosti. Ipak, vrednosti izmerene u krvi ili pljuvački ne predstavljaju neposredno merenje oksitocinske aktivnosti u mozgu.

Zato iz osećaja prijatnosti tokom zagrljaja ne možemo zaključiti kolika je hormonska promena nastala. Za svakodnevnu bliskost mnogo je korisnije obratiti pažnju na to da li kontakt oboma prija i kako se u njemu osećaju.

Kako zagrljaj može da ublaži stres?

Stres uključuje emocionalne, misaone i telesne reakcije. Kada neku situaciju doživimo kao zahtevnu ili preteću, organizam se priprema da na nju odgovori. U tom procesu učestvuju autonomni nervni sistem i hormonski sistem odgovora na stres.

Jedan od njegovih važnih hormona jeste kortizol. On je neophodan za prilagođavanje organizma, pa cilj nije da njegova vrednost stalno bude što niža. Važno je kako organizam reaguje na opterećenje i kako se nakon njega oporavlja.

U pojedinim eksperimentima, zagrljaj ili umirujući dodir sopstvenog tela bili su praćeni slabijim porastom kortizola nakon laboratorijskog stresora. To govori u prilog mogućnosti da dodir ublaži određene fiziološke reakcije na stres.

Subjektivni osećaj smirenosti i hormonske promene pritom ne moraju uvek biti podudarni. Osoba može osetiti olakšanje bez jasne promene svakog izmerenog pokazatelja, kao što fiziološka promena ne mora odmah biti praćena izraženim osećajem opuštenosti.

Zagrljaj kao emocionalna podrška

Na emocionalnom planu, zagrljaj može pružiti utehu i preneti doživljaj prihvaćenosti. Posebno može značiti u trenucima tuge, iscrpljenosti, razočaranja ili nesigurnosti, kada je teško pronaći reči za ono što osećamo.

U istraživanju svakodnevnih međuljudskih odnosa, primljeni zagrljaji bili su povezani sa manjim pogoršanjem raspoloženja tokom dana obeleženih konfliktima. Takvi nalazi ukazuju na moguću ulogu zagrljaja u pružanju podrške, uz ograničenje da sama povezanost ne dokazuje uzročnost.

U partnerskom odnosu, zagrljaj može pratiti izvinjenje, razgovor ili pokušaj ponovnog približavanja. Važno je da postoji prostor i za rešavanje onoga što je izazvalo povređenost. Nežnost ima veću vrednost kada je prati spremnost da drugu osobu saslušamo.

Puls, krvni pritisak i telesna napetost

Podržavajući partnerski kontakt u nekim istraživanjima bio je povezan sa manjim porastom pulsa i krvnog pritiska tokom stresne situacije.

U jednom poznatom eksperimentu ispitivano je deset minuta držanja za ruke uz romantični video, nakon čega je sledio kratak zagrljaj. Pošto je intervencija obuhvatala više elemenata, njen efekat ne možemo pripisati samo grljenju.

Ovi nalazi podržavaju mogućnost da prijatan socijalni kontakt ublaži kardiovaskularnu reakciju na stres. Ne predstavljaju dokaz da zagrljaj leči hipertenziju ili sprečava bolesti srca.

U svakodnevnom iskustvu, osoba može primetiti da je tokom bliskosti opustila ramena ili prestala da steže šake. Takve promene mogu biti prijatan znak opuštanja, bez potrebe da im pripisujemo precizno hormonsko objašnjenje.

Može li dodir pomoći kod bola i anksioznosti?

Šira istraživanja dodira pokazuju koristi za doživljaj bola, anksioznost i depresivne simptome. Podržavajući kontakt, poput držanja partnera za ruku, u pojedinim eksperimentima ublažio je bol ili fiziološku reakciju na bolni nadražaj.

Ovde je važno razlikovati zagrljaj od drugih postupaka. Veliki deo literature obuhvata masaže, specifične oblike dodira i ponavljane intervencije. Njihovi rezultati ne mogu se u celini preneti na jedan zagrljaj.

Grljenje može biti deo podrške osobi koja se suočava sa tegobama. Njegova uloga zavisi od toga da li toj osobi kontakt prija, dok uporne simptome treba proceniti u širem zdravstvenom i životnom kontekstu.

Grljenje, san i imunitet: šta možemo opravdano da kažemo?

Zagrljaj pred spavanje može biti prijatan ritual kojim partneri završavaju dan i posvećuju pažnju jedno drugom. Istraživanje fizičke bliskosti pri uspavljivanju pokazalo je povezanost sa manjim partnerskim stresom, ali nije potvrdilo značajnu povezanost sa poremećajima sna.

Zato je opravdano govoriti o prijatnosti i bliskosti, dok tvrdnja da zagrljaj leči nesanicu prevazilazi dostupne dokaze.

Slično važi za imunitet. U jednom istraživanju češći zagrljaji i veća doživljena socijalna podrška bili su povezani sa ublaženom vezom između interpersonalnog stresa i podložnosti virusnoj infekciji. Među zaraženim učesnicima bili su povezani i sa blažim znacima bolesti.

Međutim, učestalost zagrljaja nije bila nasumično određena. Takav nalaz ne dokazuje da grljenje samo po sebi „jača imunitet” i ne treba ga tumačiti kao preporuku bliskog kontakta tokom zarazne bolesti.

Koliko treba da traje zagrljaj?

Ne postoji univerzalno propisano trajanje zagrljaja za emocionalno ili fizičko zdravlje. U nekim eksperimentima ispitivani su zagrljaji od dvadesetak sekundi, ali to ne znači da postoji tačan trenutak u kojem počinje povoljan efekat.

Zagrljaj od deset do petnaest minuta može biti lepo iskustvo ako oboma odgovara. Ipak, duže trajanje samo po sebi ne garantuje veću korist.

Praktičnije je da obratite pažnju na udobnost, položaj tela, jačinu stiska i spremnost druge osobe da kontakt traje. Zagrljaj ne treba pretvarati u zadatak koji se mora izdržati određeni broj minuta.

Kako negovati prijatan i obostrano željen dodir?

Bliskost možete uključiti u svakodnevicu kroz male, nenametljive postupke:

• Pitajte da li osobi prija zagrljaj, naročito kada je uznemirena ili niste sigurni šta joj je potrebno.
• Prilagodite jačinu stiska i položaj tako da disanje ostane slobodno i kontakt udoban.
• Ostavite prostor za razgovor, tišinu ili završetak zagrljaja.
• Recite šta vama prija i saslušajte potrebe druge osobe.
• Prihvatite da je nekada poželjnije držanje za ruke, sedenje u blizini ili malo ličnog prostora.

Ovo su predlozi za negovanje odnosa, a ne propisana zdravstvena rutina. Prijatnost i uzajamnost treba da vode iskustvo.

Bliskost i psihoterapija

Zagrljaj može biti važan deo socijalne podrške. Kada su anksioznost, depresivnost, nesanica ili teškoće u odnosima dugotrajne i ometaju svakodnevni život, potrebno je sagledati šta ih pokreće i održava.

Psihoterapijski rad pruža prostor za razumevanje emocija, uverenja, potreba i obrazaca ponašanja. U REBT pristupu pažnja se posvećuje i načinu na koji tumačimo odbijanje, konflikt, potrebu za podrškom i sopstvenu vrednost.

U zdravom odnosu možemo želeti zagrljaj i jasno izraziti tu želju, uz poštovanje slobode druge osobe da kaže šta joj u tom trenutku odgovara.

Ponekad upravo kroz zagrljaj najjasnije pokažemo da primećujemo nečiji umor, razumemo potrebu za blizinom i želimo da budemo tu. Njegova vrednost ostaje u iskustvu pažnje koje oboje prepoznaju.

Dr Milan Popović
Psihijatar i REBT psihoterapeut
Beograd i online

Odabrana literatura

• Schneider E. i saradnici. Affectionate touch and diurnal oxytocin levels: An ecological momentary assessment study. eLife, 2023.
• Dreisoerner A. i saradnici. Self-soothing touch and being hugged reduce cortisol responses to stress: A randomized controlled trial. Comprehensive Psychoneuroendocrinology, 2021.
• Murphy M. L. M. i saradnici. Receiving a hug is associated with the attenuation of negative mood that occurs on days with interpersonal conflict. PLOS ONE, 2018.
• Grewen K. M. i saradnici. Warm partner contact is related to lower cardiovascular reactivity. Behavioral Medicine, 2003.
• Packheiser J. i saradnici. A systematic review and multivariate meta-analysis of the physical and mental health benefits of touch interventions. Nature Human Behaviour, 2024.
• Novak J. R. i Miller K. C. „Cuddle buddies”: Couples sleep position closeness at onset is indirectly related to lower insecure attachment through lower couple perceived stress. Journal of Social and Personal Relationships, 2025.
• Cohen S. i saradnici. Does hugging provide stress-buffering social sup