Anksioznost – REBT i telesna psihoterapija kao celovito rešenje

Anksioznost – zašto je priča o anksioznosti važna

Savremeni način života donosi brzinu, nesigurnost i stalnu izloženost informacijama. Kada se dnevna doza stresa ne preradi, u telu se gomila napetost, a u umu javljaju spirale zabrinutosti. Tako se rađa anksioznost – uporno i iscrpljujuće stanje koje nadilazi običnu brigu. Ipak, dobra vest glasi: anksioznost je izlečiva. Kombinacijom racionalno‑emotivno‑bihejvioralne terapije (REBT) i telesne psihoterapije moguće je povratiti unutrašnju ravnotežu i ponovo živeti slobodno.

Šta zapravo znači anksioznost

Anksioznost je trajno stanje napetosti, straha ili neodređene strepnje koje utiče na san, koncentraciju i odnose. Telo reaguje ubrzanim radom srca, plitkim disanjem, drhtavicom i znojenjem dlanova, a um se puni katastrofičnim mislima i neprestanom analizom „šta ako“. Kada simptomi traju šest i više meseci ili onemogućavaju redovno funkcionisanje, govorimo o anksioznom poremećaju.

Anksioznost uzroci – zašto baš ja i zašto baš sada

Nastanak anksioznosti obično je splet više faktora:

Urođena osetljivost – genetska predispozicija ka jačim reakcijama na stres.
Rana iskustva – odrastanje u nestabilnom ili prezaštićenom okruženju.
Naučeni obrasci – perfekcionizam, potreba da se sve kontroliše ili verovanje da je neuspeh neprihvatljiv.
Aktuelni stresori – hronični pritisak na poslu, finansijska neizvesnost, emotivni gubici.

Neurobiološki gledano, reč je o pojačanoj reaktivnosti amigdale – centra za opasnost u mozgu – i o neravnoteži neurotransmitera koji regulišu raspoloženje. Kada se stresni okidači i iracionalna uverenja udruže, nastaje zatvoreni krug anksioznosti.

Anksioznost dijagnoza – od osećaja do kliničke potvrde

Dijagnozu postavlja psihijatar ili psihoterapeut kroz:

Detaljan razgovor – opis simptoma, trajanje, intenzitet i uticaj na život.
Psihološke upitnike – procena nivoa anksioznosti (GAD‑7, BAI).
Osnovne laboratorijske analize – isključivanje fizičkih uzroka poput poremećaja štitne žlezde.

Pravilna dijagnoza je temelj personalizovanog plana lečenja.

REBT – logika koja umiruje emocije kod anksioznosti

REBT polazi od jednostavne ideje: događaji nas ne uznemiravaju direktno, već način na koji ih tumačimo. Model A‑B‑C (Activating event → Belief → Consequence) razotkriva vezu između situacije, uverenja i emocionalne reakcije.

Praktični koraci u terapiji

Prepoznavanje iracionalnih uverenja – „Moram uvek biti savršen“, „Katastrofa je ako pogrešim“.
Disput – logičko osporavanje: „Gde piše da ljudi ne smeju da greše?“
Formulisanje novih stavova – fleksibilnih i realističnih.
Bihejvioralni eksperimenti – postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju strah.

Redovnim vežbanjem klijent uči da kontroliše tok misli, a samim tim i emocije.

Telesna psihoterapija – glas tela koji treba čuti

Dok REBT smiruje um, telesna psihoterapija umiruje fiziologiju. Emocije nisu samo mentalne, već i telesne: skrivaju se u mišićnom tonusu, disanju i držanju.

Najčešće tehnike za anksioznost

Svesno disanje – ritam 4‑6‑8 spušta nivo kortizola.
Uzemljenje – čvrst kontakt stopala s podlogom vraća osećaj stabilnosti.
Tremor release – blago „otresanje“ oslobađa hroničnu napetost.
Somatsko osluškivanje – skeniranje senzacija bez osuđivanja, jača vezu sa telom.

Za detaljniji pregled metoda pogledajte stranicu telesna psihoterapija.

Integrisani pristup – sinergija uma i tela

Kada se REBT i telesna psihoterapija primene zajedno, postiže se „dvosmerni“ efekat:

Odozgo nadole – kognitivni rad menja iracionalna uverenja.
Odozdo naviše – telesne vežbe umiruju fiziološku pobuđenost.

Tako se stvara stabilan krug samoregulacije: mirnije telo podržava jasnije misli, a jasnije misli dodatno umiruju telo.

Kako izgleda tipična seansa

Procena i ciljevi – zajedničko definisanje trenutnih problema i željenog ishoda.
Edukacija – razumevanje A‑B‑C modela i osnovnih telesnih vežbi.
Kognitivni rad – identifikacija i promena iracionalnih misli.
Somatski rad – vežbe disanja, uzemljenja i otpuštanja napetosti.
Eksponencijalno izlaganje – postepeno suočavanje sa strahovima.
Praćenje napretka – povremena merenja i prilagođavanje plana.

Većina klijenata oseti olakšanje u prvim nedeljama, dok kompletan proces traje u proseku 10–15 susreta.

Uloga farmakoterapije

U slučajevima izrazito jake anksioznosti ili kada psihoterapija sporije napreduje, psihijatar može privremeno preporučiti antidepresive (SSRI) ili blag anksiolitik. Lekovi nisu krajnje rešenje, već podrška dok psihoterapija ne omogući dublju i trajniju promenu.

Saveti za svakodnevni život

Redovan san – sedam i više sati, u isto vreme ležemo i ustajemo.
Umerena fizička aktivnost – šetnja ili kardio barem tri puta nedeljno.
Izbalansirana ishrana – što manje kofeina i rafinisanog šećera.
Digitalni odmor – ograničiti ekrane, naročito pred spavanje.
Mindfulness – pet minuta svesnog disanja ujutru i uveče.

Mali, dosledni koraci stvaraju veliku promenu.

Često postavljana pitanja

Koliko terapija traje?
Prosečno deset do petnaest susreta, uz jednostavne zadatke kod kuće.

Da li telesna psihoterapija podrazumeva vežbe u kojima moram „glumiti“?
Vežbe su blage, rade se u odeći ili bez nje i prilagođene su vašoj udobnosti.

Mogu li vežbati samostalno?
Da, ali početni nadzor terapeuta obezbeđuje sigurnost i ispravnu tehniku.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ako osećate da se zbog anksioznosti povlačite iz društva, izbegavate obaveze ili gubite kontrolu nad mislima, nemojte čekati da simptomi postanu jači. Pravovremena podrška značajno skraćuje put do oporavka.

Dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut, radi uživo u Beogradu i online. Zakazivanje je jednostavno – prvi korak ka mirnijem životu.

Sloboda iza brige

Anksioznost je alarm, ne trajno stanje. Kada naučite da prepoznate i osporite iracionalne misli, dok istovremeno umirujete telo, vraćate sebi osećaj sigurnosti. REBT donosi mentalnu jasnoću, telesna psihoterapija fizički mir, a njihova sinergija pruža celovito rešenje. Prvi korak je odluka da potražite podršku – na tom putu niste sami.