Telesna terapija koja leči emocije, telo i duh

Telesna psihoterapija

Telesna psihoterapija je posebna grana u okviru psihoanalize i psihoanalitičke psihoterapije. Bazirana je na teorijama funkcionalnog jedinstva psihe i tela, pri čemu se telo shvata kao celokupna ličnost. Koristi razvojni model, teorije ličnosti, hipoteze o poreklu poremećaja i promena, kao i raznovrsne dijagnostičke i terapijske tehnike koje se koriste u terapijskom odnosu.

Istorijat

Istorija telesne terapije je u stvari istorija psihoanalize. Shvatanje o značaju koje telo ima u psihoterapiji čak je starije od psihoanalize i vezuje se za Pierre Janeta, francuskog psihijatra, koji je zasnovao svoje učenje na analizi telesno – psiholoških procesa, u kojima telo ima podjednaku vrednost i značaj kao i psiha.

Najveća zasluga za razvoj ovog psihoterapijskog pravca pripada Wilhelmu Reichu. Njegov doprinos ima dve dimenzije. Šira dimenzija je opšte civilizacija u smislu stvaranja manje represivnog društva, uvodjenju principa samoregulacije, pojašnjavanju uloge seksualnosti, razjašnjenju straha od zadovoljstva, inicijacija velikih promena u vaspitanju dece koje su vodile stvaranju humanijeg društva. Ona uža, psihoterapijska odnosi se na postavke analize karaktera, principa rada sa otporima, uvodjenje neverbalnog kanala komunikacije.

Osnovni principi

Ljudsko biće kao energetski sistem Ovaj vid shvatanja postoji vekovima. Joga, borilačke veštine, kineska akupunktura svoju praksu zasnivaju na pojmu tela kao protočnog energetskog sistema. U ovo se uklapa Frojd sa svojim shvatanjem libida i Rajh sa bioenergijom.

Holističko stanovište

Telesna psihoterapija prihvata opredeljenje humanističke psihologije koja je odbacila kartezijanski rascep tela i duše. Podržava se stav da čovek predstavlja sintezu duše, tela i duha, a sa druge strane, stav Piježea, po kom psihu čine odnosi izmedju organizma i njegove sredine.

Teorija oklopljavanja

Ova teorija polazi od pretpostavke da je ljudsko biće, pre rodjenja, u osnovi otvoreno, receptivno, netraumatizovano. Proces porodjaja i traume u ranom uzrastu podstiču proces oklopljavanja, odbrane i potiskivanja. Nerazrešene traume se učvršćuju, somatizuju i postaju osnova za psihološke probleme, disunkcionalna ponašanja ili neurotske poremećaje.

Dodir i neverbalna komunikacija

Značaj dodira je od suštinskog značaja za telesnu psihoterapiju, što je i izdvaja od drugih oblika psihoterapije. Dodirivanje angažuje ne samo samo korteks već i limbički sistem i druge primitivnije strukture. Na taj način terapeut komunicira sa osobom ju celini.

Biološki pristupi

Ovi pristupi podržavaju stav o jedinstvu tela i duha.

Modeli zdravlja

Ovaj vid psihoterapije ne zastupa ni jedan od apsolutnih, idealnih kriterijuma zdravlja koji bi se smatrali indikatorima za završavanje psihoterapije. Cilj terapije bi se mogao opisati kao oslobadjanje od bola, neprijatnosti i neuspeha samoregulacije.

Tehnika rada


Direktno ili indirektno telesni psihoterapeut radi sa osobom kao sa suštinskim utelovljenjem psihičkog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog života. Kroz svoj rad, psihoterapeut omogućava otudjenim delovima ličnosti da postanu osvešćeni, prihvaćeni i integrisani delovi selfa.

Telesna psihoterapija je zapravo proučavanje izmedju klijentovih psihičkih reprezentacija i njihovih telesnih fenomena.

Rajhovo shvatanje pshičkih poremećaja bazira na praćenju toka životne energije kroz organizam, njeno pulsiranje i prepoznavanje blokada i oživljavanja. Blokade na telu (oklop) mogu da se jave na više segmenata: okularnom, oralnom, vratnom, dijafragmalnom, abdominalnom i karličnom. Poremećaj (bolest) nastaje rascepom ovih segmenata uz zarobljavanje emocija i energije, a lečenje ima z acilj da spoji te odvojene segmente i emocije povezane sa njima u jedinstvenu celinu.

Životna energija prirodno pulsira i teče od centra tela ka periferiji i ka spoljnjem svetu i nazad. Ako je pulsacija poremećena, nastaje disfunkcija i poremećaj.

Na osnovu učenja o pulsaciji, Rajh razvija formulu terapije Napetost – Punjenje – Pražnjenje – Opuštanje. Koristi model seksualnog doživljaja kao najintenzivnije manifestacije života i na osnovu toga izvodi niz tehnika. Faza punjenja postaje problem ukoliko se osoba „zaledi“ u hroničnoj prepunjenosti, a ne ume da se prazni (naduveni, debeli, srveni, visok TA, grudi hronično podignute, snaga se otima kontroli, obično prazne bes na drugima).

Karakterna struktura bila bi primer zamrznute funkcije. Životna energija više ne može slobodno da teče i blokade su smrzniute emocije u telu i psihi. Cilj psihoterapije je rastvaranje strukture.

Orgazam i energija su važni pojmovi Rajhove koncepcije i principa rada. Još u svojoj teoriji o sex ekonomiji on tvrdi da orgazam ima funkciju da održi psihičko i fizičko zdravlje. Ako je refleksni talas orgazma blokiran na nekom od nivoa (ili usporen) to može uzrokovati poremećaj.

Rajh napušta jezik objašnjenja koji se bavi dijagnozama, analizama i kalsifikacijama, da bi koristio jezik reči i jezik tela i kao treći dijalog izmedju ta dva jezika.
Zadatak telesnih terapeuta je da pomognu čoveku da dodje do svojih osećanja i da ih artikuliše i izgovori, da se od otudjene karakterne strukture pomeri ka proživljenoj komunikaciji i kontaktu. U susretu dve osobe dolazi do horizontalnog spajanja: reč na reč, telo na telo, srce na srce.