[vc_section][vc_row][vc_column][vc_column_text]Bes predstavlja negativnu emociju koja može varirati u intenzitetu i trajanju. Osećanje besa se javlja kao impulsivna reakcija na specifičnu spoljašnju situaciju (na primer, reakcija na situaciju kada vam neko ili nešto nanese fizičku ili psihičku bol i/ili kada vam neko osujeti ostvarenje vaših želja). Ispljavanje besa i agresivnosti nije društveno prihvatljivo ponašanje jer ima negativne posledice po ljude oko nas. To nas dalje uvodi u mnogo veći-interpersonalni a ne samo lični problem. U ovom tekstu fokusiraćemo se na nekoliko psihoterapijskih tehnika kontrole besa.

U procesu psihoterapije mnogi ljudi koji govore o svom ispoljavanju besa u nekoj sitaciji (npr. udararili su ili opsovali nekog), često dodaju kako su to uradili jer nisu bili u mogućnosti da razmisle kakave će posledice njihove reakcije imati na njih i na njihovu okolinu. Znamo da se za reakciju besa govori da je posledica suženja svesti i kako zapravo mesta za razmišljanje i nema. Oni takođe govore kako ih bes vodi u agresivno ponašanje koje im donosi neprilike. Cilj terapije je da se da se ovakve osobe nauče da kontrolišu osećanje besa, što podrazumeva zapravo i  kontrolu impulsivnih misli koje se javljaju u tim trenucima. Važno je da osoba nauči kako da ovakve misli i osećanja prepozna pre nego što ga oni potpuno preplave.

Prvi korak ka ovome je učenje takozvane STOP tehnike. Klijentu se daje instrukcija da se seti poslednje situacije ispoljavanja besa. On zajedno sa psihologom pokušava da otkrije automatsku misao koja mu je u toj situaciji prošla kroz glavu. To je misao koja je direktno vodila u agresivnu reakciju (npr.,, Bio sam ljut na tog momka i pomislio sam kako je mogao da na takav način priča sa mnom. Onda sam ga udario.). Kada se ovakva misao identifikuje radi se na tome da se ona eleminiše tako što će klijent u sebi govoriti STOP na sam začetak iste. Takođe, moguće je da automatsku misao zaustaviti tako što će vizualizovati u mislima crveni znak stop čim primeti da se ona javlja. Pritom, bitno je da je klijent u stanju mišićnje tenzije dok ovo zamišlja kako bi  situacija što više nalikovala na realnu.

Sledeći korak se sastoji u tome da klijent nabroji najmanje jednu posledicu ispoljavanja besa i nepoželjnog agresivnog ponašanja za sebe i za bliske ljude kojima je stalo do njega. Dok ovo izgovara klijent to treba da čini sa osećanjem žaljenja. Zatim se klijent uvodu tehniku relaksacije gde dolazi do eleminisanja mišićne tenzije. Ovo se postiže na primer izgovaranjem u sebi rečenice ,, Moje ruke postaju sve više i više realaksirane. “ Ovakva rečenica može postojati za svaki deo tela od vrata pa nadole. Istovremeno se daje instrukcija o ritmičnom i dubokom  disanju koje deluje opuštajuće.

Nakon ovoga, klijentu se predočavaju alternativna ponašanja koja su moguća u situacijama kada pobesni. Ova ponašanja ne uključuju javljanje osećanja besa. Klijent zamišlja sebe da primenjuje ova ponašanja i proverava da li se osećanje besa gubi ili ne. Nakon ovoga ispituju se pozitivne posledice koje su povezane sa alternativnim ponašanjem koje nije agresivno. Tokom ove vežbe psiholog ističe kakve će pozitivne posledice po sebe i po druge klijent imati dok se bude ponašao na alternativan način, a sa druge strane kako će se negativne posledice sve više gomilati ukoliko se bude ponašao na prvobitan način tj. agresivno.

Ovo je samo deo tehnika koje psiholog primenjuje kako bi klijentu pomogao da iskontroliše svoj bes a zajedno sa njim i nepoželjno ponašanje. Treba imati na umu da do pozitivnih rezultata može doći samo upornim vežbanjem jer se zapravo jedan sistem odnosno mehanizam koji je postojao kod osobe zamenjuje drugim. Učenje novog načina reagovanja se odvija na nivou celog organizma – menjaju se misli, osećanja i fizička reakcija organizma. Kada se jednom usvoje alternative za stari način reagovanja to je dobar znak da se one neće pojavljivati u budućnosti ili će biti vrlo retke.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row][/vc_section]