Svaka prevara ima priču. Iza nekih stoji nesreća u braku, iza drugih slučaj i alkohol, iza trećih — dublja psihička struktura koja čini nevernost gotovo predvidivom.

Kada se varanje ponavlja, kada koketiranje postaje stil života, a ne epizoda — tada više ne govorimo o grešci. Govorimo o obrascu. A obrasci imaju uzrok.

Nauka poslednjih dvadeset godina sve preciznije mapira vezu između poremećaja ličnosti i hronične nevernosti. Ono što je nekada izgledalo kao moralna slabost ili “loš karakter”, danas se može razumeti kao strukturna psihička disfunkcija — sa jasnim dijagnostičkim okvirom, merljivim uzrocima i konkretnim implikacijama za terapiju.

Zašto je ličnost ključna za razumevanje prevare

Studija objavljena 2024. godine u međunarodnom časopisu International Journal of Environmental Research and Public Health ispitala je 997 ispitanika i pokazala da narcisistične i granične crte ličnosti značajno utiču na emocionalne reakcije vezane za nevernost i na sklonost ka njoj. Nije reč o izolovanom nalazu. Desetine istraživanja u poslednjih dvadeset godina konvergiraju ka istoj tački: nevernost nije nasumična. Ona prati psihičku arhitekturu osobe.

Centralno mesto u toj arhitekturi zauzimaju takozvani poremećaji ličnosti Klastera B — dijagnostička kategorija koja obuhvata narcisistički, granični, histrionski i antisocijalni poremećaj. Zajednička nit između sva četiri: emocionalna nestabilnost, impulsivnost i poremećaj bliskih odnosa.

Narcisistički poremećaj ličnosti — pravo na više

Narcis vara jer smatra da zaslužuje. Ne iz strasti — iz titule.

Istraživanja konzistentno pokazuju da je narcisizam pozitivno povezan sa verovatnoćom ulaska u afere i sa brojem partnera na kojima se varalo. Mehanizam je jasan: narcisi osećaju unutrašnje pravo (entitlement) da dobiju ono što im trenutna veza ne pruža — bilo da je reč o divljenju, uzbuđenju ili potvrdi sopstvene posebnosti.

Novije studije uvode važne nijanse. Narcisizam nije jedinstven konstrukt. Razlikuju se:

• Ekstravertni narcisizam — asertivan, samouzdižući, vidljiv. Ovaj tip je socijalno privlačan i lako osvaja, ali afektivno plitko investira u vezu.
• Antagonistični narcisizam — defanzivan, neprijateljski, eksploatativan. Vara iz arogancije i prezira prema partneru.
• Neurotični narcisizam — emocionalno nestabilan, sklon bolu. Kada je suočen s pretnjom od prevare partnera, reaguje najintenzivnije negativnim emocijama.
• Drigi tipovi narcisizma — ističe sopstvenu superiornost kroz prenaglašene “altruistične” kvalitete. Privlači pažnju posredno, ali ne manje sigurno.

Stav vezanosti ovde igra ključnu ulogu. Narcisizam je negativno povezan sa sigurnim stilom afektivnog vezivanja, a pozitivno sa anksioznim i izbegavajućim. To znači da narcisista strukturno ne gradi sigurnu emocionalnu bazu — a bez nje, vernost prestaje biti normativna opcija i postaje stvar kalkulacije.

Granični poremećaj ličnosti (BPD) — vara iz bola, ne iz pohlepe

Ovo je distinkcija koja menja sve — i klinički i etički.

Granični poremećaj ličnosti (Borderline Personality Disorder, BPD) obeležen je emocionalnom nestabilnošću, impulsivnošću, strahom od napuštanja i nestabilnim identitetom. Prevara u kontekstu BPD-a najčešće nije planirana ni strateška. Ona je regulatorna — pokušaj da se smanji neizdrživa unutrašnja napetost.

Novija istraživanja pokazuju da su osobe s BPD seksualno impulsivnije i sklonije rizičnom seksualnom ponašanju nego opšta populacija. Impulsivno seksualno ponašanje ne mora poticati iz želje da se vara, već iz teškoće u upravljanju emocionalnim bolom. Seks s novom osobom popunjava hronični osećaj praznine, smanjuje anksioznost od napuštanja, daje privremenu iluziju kontrole.

Emocionalna disregulacija direktno vodi lošem odlučivanju u trenucima konflikta. Ljubomora, strah od napuštanja, osećaj da je veza ugrožena — sve to može precipitirati seksualnu nevernost ili ponašanje koje samo po sebi uništava ono što je osoba najviše strahovala da izgubi.

Ipak, važna je klinička rezerva: BPD nije automatski ekvivalent nevernosti. Mnoge osobe s graničnim poremećajem grade duboke afektivne veze i imaju izražen strah od povređivanja partnera. Intenzitet simptoma, kvalitet terapeutske podrške i stil vezanosti odlučujuće utiču na to da li će se impulsivnost preliti u nevernost.

Histrionski poremećaj ličnosti (HPD) — koketiranje kao dijagnostički kriterijum

Kod narcisa je koketiranje taktika. Kod histrionske osobe — ono je sam način postojanja.

Histrionski poremećaj ličnosti (Histrionic Personality Disorder, HPD) hronično je psihijatrijsko stanje obeleženo perzistentnim traženjem pažnje i preteranim emocionalnim ispoljavanjima. Osobe s HPD-om opisuju se kao zavodljive, flertujuće, dramatične i animirane — ali ove crte nisu slobodna volja. One su kompulsivni odgovor na unutrašnju anksioznost koja se smiruje samo kada je osoba u centru pažnje.

DSM-5 dijagnostički kriterijumi za HPD eksplicitno navode “neprikladna seksualno zavodljiva ili provokativna ponašanja u interakciji s drugima” kao jedan od osam kriterijuma. Flert i zavođenje nisu simptom poremećaja — oni jesu deo poremećaja.

Ključna klinička razlika između HPD-a i NPD-a leži upravo u upotrebi seksualnosti:

• Narcis je skloniji varanju u romantičnom smislu, ali koristi seksualnost kao metod kontrole i potvrde superiornosti.
• Histrionik je daleko otvoreniji u seksualnoj eksploataciji i provokaciji — koristi zavođenje da reši gotovo svaki interpersonalni problem i vrati pažnju na sebe.

Histrionične individue često smatraju odnose intimnijima nego što oni zaista jesu, što dovodi do situacija koje partner doživljava kao nevernost, dok osoba s HPD-om to nije ni registrovala kao moralno relevantno ponašanje.

Antisocijalni poremećaj ličnosti i tamna trijada

Antisocijalni poremećaj ličnosti (Antisocial Personality Disorder, ASPD) donosi drugačiji profil: obrazac zanemarivanja prava i osećanja drugih, učestala laž čak i kada istina ne bi imala posledice, manipulacija i potpuno odsustvo kajanja. Prevara ovde nije moralni propust ni emocionalni ispad — ona je funkcionalna opcija bez afektivnih troškova.

Na subkliničkom nivou, tzv. tamna trijada (narcisizam, makijavelizam, psihopatija) nudi dodatnu analitičku preciznost:

• Narcisističke individue flertuju zbog smeonosti i šarma, ali i zbog hroničnog instrumentalnog traženja pažnje.
• Makijavelisti koriste instrumentalni flert kao strateško sredstvo — svaka interakcija je potencijalni resurs.
• Psihopatske individue deluju impulsivno, hladnokrvno i bez obzira prema emocionalnim posledicama po druge.

Istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu Personality and Individual Differences direktno se bavilo motivima flerta kod osoba s crtama tamne trijade — i potvrdilo da su ciljevi flerta instrumentalni i sebični, a ne relacioni.

Paranoidni poremećaj ličnosti — druga strana iste dinamike

Veza između poremećaja ličnosti i nevernosti nije jednostrana. Postoji i obrnuti scenario.

Osobe s paranoidnim poremećajem ličnosti sklone su sumnjičavosti prema pouzdanosti romantičnog partnera, hroničnim optužbama za nevernost i pogrešnom tumačenju neutralnih ponašanja kao dokaza prevare. Opsesivna, neosnovana ljubomora; destruktivna kontrola; stalno proveravanje telefona i lokacije — i to je poremećaj ličnosti. Samo s druge strane iste dinamike.

Šta to znači za terapiju i za vas

Razumevanje ove veze ne služi da se obezbedi alibi počiniocima ni da se invalidiraju žrtve. Ono služi preciznoj kliničkoj proceni i realnom postavljanju terapeutskih ciljeva.

Jedna od centralnih karakteristika poremećaja ličnosti je ego-sintonost: poremećaj se ne doživljava kao strani element koji treba ukloniti, već kao deo sopstvenog identiteta. Narcisista možda ne oseća nikakvu potrebu za promenom. Psihopatski karakter lojalnost i iskrenost doživljava kao naivnost. BPD je verovatno u aktivnijem bolu — ali disregulacija ili strah mogu blokirati participaciju u terapiji čak i kada ona postoji.

To je klinička realnost bez ulepšavanja: poremećaj ličnosti nije izgovor za prevaru. Ali jeste objašnjenje njenog mehanizma. A između ta dva pojma, između izgovora i objašnjenja, leži razlika koja određuje da li će terapija imati smisla, da li je promena uopšte realna i kakva su razumna očekivanja za vezu.

Ako prepoznajete opisane obrasce — u sebi ili partneru — konsultacija s psihijatrom ili psihoterapeutom nije znak slabosti. Ona je jedini racionalan sledeći korak.

Dr Milan Popović – specijalista psihijatrije i sertifikovani REBT psihoterapeut.

Slične objave:

Granični poremećaj ličnosti: Život na emocionalnom vulkanu Prevara u braku i vezi: kad se sruši sve u šta si verovala Sumanutost i psihopatija: Kako prepoznati i suočiti se sa ovim poremećajima Psihološke i bihejvioralne tehnike za kontrolu ponašanja kod antisocijalnih ličnosti: Sveobuhvatni stručni vodič Zašto varamo u vezi i braku? Prevara u Partnerskim Odnosima: Razumevanje i Prevazilaženje Ubice i kriminalci: psihopatologija ličnosti i geneza zla Ahilova peta manipulatora: naučno potvrđene strategije za ličnu i profesionalnu zaštitu od psihopata i antisocijalnih ličnosti Poremećaji ličnosti Antisocijalni poremećaj ličnosti – kriminal i psihopatija Antisocijalni poremećaj ličnosti Poremećaji ličnosti – definicija, podela, dijagnoza i lečenje Arhitektura zdrave duše — vodič kroz svesno roditeljstvo Metasfera svesti: novi metafizički model stvarnosti Povezanost psihologije, psihoterapije i metafizike sa Biblijom, hrišćanstvom, kabalom i drugim duhovnim učenjima New Age Zamke: Štetni Uticaj Savremenih Duhovnih Pravaca na Porodicu, Ljubav, Zajednicu i Mentalno Zdravlje