Anksioznost i briga o budućnosti: Zašto ne postoji "šta ako"

Anksioznost i briga o budućnosti verovatno su najčešći razlog dolaska u psihijatrijsku ordinaciju. Pitanja poput “šta ako izgubim posao”, “šta ako me ostavi”, “šta ako se razbolim” – vrtlozi misli koji gutaju san, mir i radost. Ali šta ako vam kažem da fizika, ona ista nauka koja je stvorila mobilni telefon koji držite u ruci, ima odgovor koji može promeniti način na koji gledate na brigu?

Carlo Rovelli i revolucija u razumevanju vremena

Carlo Rovelli, jedan od vodećih svetskih fizičara i autor bestselera “Poredak vremena”, iznosi tezu koja zvuči kao zen budizam, ali dolazi iz matematičkih jednačina. Vreme ne teče. Ne postoji kosmička reka koja nas nosi od prošlosti ka budućnosti. Ono što doživljavamo kao “protok vremena” je iluzija koju stvara naš mozak.

Rovelli ide dalje. U relacionoj interpretaciji kvantne mehanike, on pokazuje da čestice nemaju definisana svojstva dok ne stupe u interakciju sa drugim česticama. Pre merenja, elektron nije negde – on je u superponiranom stanju svih mogućih lokacija istovremeno. Tek kada dođe do interakcije, talasna funkcija kolapsira i elektron dobija određenu poziciju.

Budućnost kao polje verovatnoća

Šta ovo znači za vašu anksioznost? Budućnost nije mesto koje vas čeka iza ugla. Ona nije definisana. Budućnost je – koristim Rovelijevu metaforu – oblak verovatnoća, beskonačno polje mogućnosti koje se kristališe svakim novim trenutkom. Svako “sada” je tačka u kojoj se potencijal pretvara u realnost.

“Budućnost ne postoji. Postoji samo sadašnjost puna mogućnosti.” – parafraza Rovelijevog uvida

Kada kažete “brinem za budućnost”, o čemu zapravo brinete? O nečemu što ne postoji. Vaš mozak pravi simulacije – scenarije, projekcije, filmove o onome što bi moglo da se dogodi. I onda dolazi ključni momenat iracionalnosti: vaše telo reaguje na te simulacije kao da su stvarne. Kortizol se luči. Srce ubrzava. Mišići se zatežu. Sve zbog misli o nečemu što se nije dogodilo i možda se nikada neće dogoditi.

“Šta ako” pitanja iz ugla psihoterapije

U REBT (Racionalno-emotivno bihejvioralnoj terapiji), “šta ako” misli nazivamo anticipatornom anksioznošću. Albert Ellis, osnivač REBT-a, govorio je o katastrofiziranju – tendenciji da zamišljamo najgore moguće ishode i da ih doživljavamo kao neizbežne.

Pogledajmo tipične “šta ako” misli:

“Šta ako izgubim posao?” – Sada niste izgubili. “Šta ako me ostavi?” – Sada niste ostavljeni. “Šta ako se razboli?” – Sada ste zdravi.

Primetite obrazac. Anksiozni um pokušava da reši probleme koji još ne postoje. To je kao da pokušavate da kolapsitate sve talasne funkcije unapred, da fiksirate ishode pre nego što se dogode.

Psihoterapijski pristup kontroli anksioznosti

Tehnika vraćanja u sadašnji trenutak

Praktičan psihoterapijski pristup za kontrolu anksioznosti i brige o budućnosti zasniva se na jednostavnom principu: svaki put kada um kaže “šta ako”, vratite ga na “šta jeste”. Evo kako to izgleda u praksi.

Prvo, prepoznajte misao. Kada primetite da razmišljate o budućnosti sa strahom, stanite. Nemojte se boriti sa mišlju, samo je primetite. Recite sebi: “Evo, opet projektujem.”

Drugo, pitajte se: “Šta je sada istina?” Ne šta bi moglo biti, šta bi trebalo biti, šta se plašim da će biti – nego šta jeste u ovom trenutku.

Treće, vratite se u telo. Osetite stopala na podu. Osetite dah kako ulazi i izlazi. To je jedino mesto gde zaista postojite.

Prihvatanje neizvesnosti

Rovelijeva fizika nas uči nečemu što je teško prihvatiti: neizvesnost nije greška u sistemu, ona jeste sistem. Univerzum na kvantnom nivou funkcioniše kroz verovatnoće, ne kroz sigurnosti. Kontrola je iluzija.

Anksiozni um pokušava da kontroliše ono što se ne može kontrolisati – budućnost. To je kao da pokušavate da uhvatite dim rukama. Što više stežete, više vam izmiče. Paradoksalno, mir dolazi tek kada odustanete od iluzije kontrole. Ne od odgovornosti, ne od planiranja, ne od razumnog predviđanja – nego od iluzije da možete da znate i kontrolišete ono što će se tek dogoditi.

Prošlost je memorija, budućnost je projekcija

Nauka nas uči da je prošlost trag u memoriji – neuronski zapis koji više ne postoji kao realnost. Događaji su se desili, ali prošlost kao mesto ne postoji nigde osim u vašem mozgu. Isto tako, budućnost je projekcija – mentalna simulacija koja postoji samo kao aktivnost neurona u sadašnjem trenutku.

Jedino što zaista imate je ovaj trenutak. Ne kao floskula sa motivacionog postera. Ne kao duhovni kliše. Kao fizička činjenica. Kao jedino mesto gde se život zaista dešava, gde možete da delate, gde možete da volite, gde možete da dišete.

Nauka potvrđuje mudrost

Ono što su drevni mudraci intuitivno znali, moderna fizika potvrđuje jednačinama. Budizam govori o sada, stoici o tome da brinemo samo o onome što je u našoj moći, a Rovelli matematički pokazuje da vreme kakvo ga zamišljamo ne postoji.

Anksioznost i briga o budućnosti su proizvod uma koji pokušava da živi u dimenziji koja ne postoji. “Šta ako” pitanja nemaju odgovor – ne zato što je odgovor težak, nego zato što su pogrešno postavljena. Budućnost nije činjenica koju možemo da analiziramo. Ona je polje potencijalnosti koje se tek stvara.

Sledeći put kada vas um povuče u spiralu brige, setite se Rovellija. Setite se kvantne mehanike. Setite se da pokušavate da rešite jednačinu sa previše nepoznatih. I vratite se ovde. Sada. U jedino mesto gde život zaista postoji.

Potrebna vam je pomoć sa anksioznošću?

Ako prepoznajete sebe u ovom tekstu i želite da radite na kontroli anksioznosti uz stručnu podršku, zakažite konsultaciju. Kombinujem REBT psihoterapiju sa savremenim naučnim uvidima kako bih vam pomogao da živite u sadašnjem trenutku.