Osećanje krivice se javlja kada ne postupimo u skladu sa nekim svojim moralnim načelima i/ili nanesemo štetu drugima. Ovo osećanje  se formira tokom normalnog procesa socijalizacije, kroz njega učimo da korigujemo svoje ponašanje. Krivica je znak da smo uradili nešto što je imalo negativne posledice za nas ili za druge, upozorava nas da treba da rezimiramo svoje ponašanje kako ne bismo pravili iste greške.

Da li je loše osećati krivicu?

Osećanje krivice nije samo po sebi loše, ukoliko je: realno, ne traje dugo, uključuje prihvatanje sebe kao pogrešivog bića i vodi korekciji ponašanja odnosno učenju iz sopstvenih postupaka. Ukoliko osećanje krivice postane cilj sam za sebe, odnosno ukoliko osoba stalno razmišlja o tome šta je uradila ili nije uradila i oseća se loše povodom toga onda je ono nezdravo. Ovakav začarani krug uvodi osobu u stanje apatije, straha, bespomoćnosti i samokažnjavanja. Patološko osećanje krivice je jedan od simptoma depresije. Suprotno preteranom osećanju krivice je stanje potpunog odsustva krivice koje je patološko i karakteristično je za psihopatiju.

Kako se osoloboditi preterane krivice?

Realnost krivice

Prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste: Da li je realno da se osećam krivim povodom nečega? Na ovo pitanje ćete dobiti odgovor tako što ćete proveriti da li je neki vaš postupak  nameran i da li ste bili svesni negativnih posledica koje bi taj postupak mogao proizvesti (npr. devojka nema nameru da povredi osećanja svog partnera time što se tajno viđa sa nekim drugim ali zna da bi njegova osećanja bila povređena povodom toga). Ako ne postoji ni jedna od ove dve komponente onda je krivica nerealna. Isto tako, treba razmisliti o tome u kojoj meri neki vaš postupak ili ponašanje zavisi od vas a koliko od drugih ljudi/spoljašnjih okolnosti. Ako neko ponašanje ne zavisi samo ili većim delom od vas onda ne možete biti krivi za to. Npr. ako vas partner optužuje da stalno kasnite na sastanke a pritom vas redovno duže zadržavaju na poslu i upadate u špic u saobraćaju onda ne možete preuzeti odgovornost i osećati se krivim povodom kašnjenja.

U međuljudskim odnosima postoji opasnost da neko zloupotrebi vaše osećanje krivice i počne da manipuliše njime u svoju korist.

Prihvati sebe kao pogrešivo biće

Ako vam se dogodi da prekršite sopstvena pravila i uradite nešto što je imalo negativne posledice po druge, to znači da ste pogrešili i da niste savršeni. Ni jedno ljudsko biće nije savršeno, svi smo pogrešivi, zašto biste baš Vi bili izuzetak? Ako Vam se desi da pogrešite prihvatite grešku, prihvatite da ste krivi povodom nekog postupka, ali oprostite sebi i potrudite se da se to više ne dogodi. Isto tako zatražite oproštaj od osobe koja je pretrpela posledice nekog vašeg pogrešnog postupka, možda nećete dobiti taj oproštaj ali to nije ni važno, važno je da pokažete da ste svesni svoje odgovornosti i da se kajete. Kada ovo uradite ne vrtite više u glavi situaciju povodom koje ste osetili krivicu, stavite je ad acta, i nastavite dalje sa svojim životom.

Učite iz svojih postupaka

Kao što je navedeno na početku krivica ima za cilj da nas upozori da radimo nešto pogrešno, nešto što nije u skladu sa nama. Nije problem ako ste prekršili svoja pravila, to je nešto što se dešava i što sme da se dešava. Međutim, ako vas to uvodi u preterano osećanje krivice onda je važno da takva ponašanja korigujete, da uradite nešto povodom toga, da obećate sebi da u sledećoj situaciji nećete postupi na isti način. Ovo je najbolji način da se do kraja izborite sa svojim osećanjem krivice.

Budite iskreni prema sebi, ne bežite od svojih negativnih osećanja, prihvatite odgovornost za svoje postupke ali budite realni i kada je u pitanju procena tuđe odgovornost. Prihvatite sebe kada grešite jer ste pogrešivi kao i svi ljudi ali naučite da izvučete najbolje iz svojih grešaka.