Prokrastinacija znači odlaganje nečeg neprijatnog. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanja problema. Osoba hronično odlaže ili izbegava neko ponašanje kako bi izbegla neprijatnost koja je u vezi sa tim ponašanjem. S toga prokrastinacija, predstavlja odluku iz “stomaka“.

Šta sve odlažu osobe sklone prokrastinaciji?

Osobe koje su sklone prokrastinaciji odlažu razne aktivnosti, počevši od trivijalnih, svakodnevnoh obaveza (kao što je pranje sudova, čišćenje i sl.), pa do učenja, fizičke aktivnosti, aktivnosti vezanih za posao, odlazak kod lekara, aktivnosti vezanih za lično usavršavanje itd. Osobe sklone prokrastinaciji su sklone da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Na taj način osoba ne samo da ne rešava probleme i ne završava poslove već stvara sebi dodatni problem – dodatnu neprijatnost koja je posledica dugotrajnog odlaganja.

Šta se nalazi u osnovi sklonosti ka prokrastinaciji?

U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza je uverenje osobe da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Istina je zapravo suprotna, svako odlaganje vodi povećanju neprijatnosti. Ljudi koji previše i hronično odlažu svoje obaveze obično doživljavaju osećanje krivice, samooptuživanje i anksioznost povodom svog odlaganja. Ta osećanja dodatno pojačavaju neprijatnost u vezi sa aktivnostima koje odlažu što vodi učvršćivanju izbegavajućeg ponašanja.

Šta osoba dobija odlaganjem?

Svaki put kada osoba odloži izvršenje neke neprijatne aktivnosti ili obaveze, osoba oseća trenutno olakšanje što predstavlja kratkoročno zadovoljstvo, dobit. Problem je u tome što dugoročno gledano, osoba ima znatno veću štetu: povećava neprijatnost povodom izvršenja date aktivnosti i ne ostvaruje ciljeve ili ne rešava aktuelne probleme. Suprotnost filzofiji odlaganja predstavlja filozofija racionalnog hedonizma. Suština ove filozofije je odlaganje trenutnog zadovoljstva zarad sticanja većeg, dugoročnog zadovoljstva, dugoročne dobiti. Na primer, ako sada operem sudove i sredim stan kasnije ću uživati više i duže nego ako trenutno izbegnem neprijatnost koju nosi početak obavljanje ove ne baš izazovne aktivnosti. Ili, ako prevaziđem početnu neprijatnost, počnem i istrajem u učenju kasnije ću se osećati dobro jer ću znati da sam obavio jedan deo posla prešavši jednu oblast koju spremam za ispit.

Uzroci prokrastinacije

Jedan od najčešćih uzroka prokrastinacije je niska frustraciona tolerancija. Osobe sa niskom frustracionom tolerancijom imaju skrivenu iracionalnu filozofiju da sve što rade u životu mora za njih biti lako, prijatno i zanimljivo i ako nije tako onda je to užasno, grozno i nepodnošljivo. Užasavajući se povodom svake aktivnosti koja zahteva neko ulaganje napora i savladavanje izvesnih prepreka, osobe sklone ovoj životnoj filozofiji od jedne neprijatnosti stvaraju dve, dodajući neprijatnosti anksioznost oko nelagodnosti.

Pored niske frustracione tolerancije u osnovi prokrastinacije mogu biti različiti uzroci, neki od tipičnih su: perfekcionizam, strah od neuspeha, nesigurnost u sebe, izostanak nagrade ili priznanja, prinuda, moranje, pasivna agresivnost, strah od kritike, prokrastinacija usled osećanja krivice itd. Jedan od osnovnih zadataka u psihoterapiji ovog problema jeste otkrivanje koji od problema stoji u osnovi prokrastinacije. Kada se identifikuje problem onda se terapeut i klijent prvo bave rešavanje tog problema.

Dr Vladimir Mišić