Zamislite da postoji terapija koja ne traje godinama, koja vas ne vraća beskrajno u prošlost, već vas uči konkretan alat kojim možete da promenite način na koji mislite — i samim tim način na koji se osećate. Ta terapija postoji. Zove se REBT — racionalno emotivna bihejvioralna terapija — i u praksi je već više od šest decenija.

Ako tražite REBT psihoterapeuta u Beogradu, ili ste tek čuli za ovaj pristup i želite da razumete kako funkcioniše i da li je pravi za vas — ovaj tekst je napisan upravo za vas.

Ja sam dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i sertifikovani REBT psihoterapeut. Radim u Beogradu na Zvezdari (Đurićeva 20), a seansu možete obaviti i online putem Zoom-a ili Google Meet-a. U ovom tekstu ću vam objasniti šta je REBT, kako izgleda sesija, za koje probleme pomaže i šta možete očekivati od terapijskog procesa.

Šta je REBT psihoterapija?

REBT (Rational Emotive Behavior Therapy) je oblik kognitivno-bihejvioralne terapije koji je sredinom 1950-ih razvio američki psiholog i psihoterapeut Albert Ellis. REBT se smatra prvom kognitivno-bihejvioralnom terapijom i pretečom svih modernih KBT pristupa.

Osnovna ideja je jednostavna, ali izuzetno moćna: nije događaj taj koji vas uznemiruje, već ono što vi mislite o tom događaju. Ovu ideju formulisao je još grčki filozof Epiktet pre dve hiljade godina, a Ellis ju je pretvorio u sistematičan terapijski metod.

U praksi to znači sledeće: kada se nešto desi — recimo, šef vas kritikuje na poslu — vaša emocionalna reakcija ne zavisi od same kritike. Zavisi od vaših uverenja o toj kritici. Ako verujete da morate biti savršeni i da kritika znači da ste nesposobni, osetićete anksioznost, bes ili depresija. Ako, s druge strane, verujete da je kritika neprijatna ali ne i katastrofalna i da možete iz nje nešto naučiti, osećaćete nezadovoljstvo — ali ne i destruktivnu emociju.

REBT psihoterapija vas uči da prepoznate, osporite i promenite iracionalna uverenja koja stoje iza vaših emocionalnih problema.

ABC model: Srce REBT-a

Centralni alat REBT psihoterapije je ABC model. Ovo je okvir koji vam omogućava da razumete vezu između događaja, misli i emocija.

A — Activating Event (aktivirajući događaj) je situacija koja se desila. Na primer: partner nije odgovorio na vašu poruku.

B — Belief (uverenje) je ono što vi mislite o tom događaju. Na primer: „Sigurno ga više ne zanima. Niko me ne voli dovoljno. Uvek me ostavljaju.”

C — Consequence (posledica) je emocionalna i ponašajna reakcija. U ovom primeru: anksioznost, konstantno proveravanje telefona, potreba za uveravanjem.

Većina ljudi misli da A izaziva C — da vas događaj direktno čini anksioznim ili depresivnim. REBT pokazuje da između stoji B — vaše uverenje — i da upravo tu leži ključ promene.

U REBT psihoterapiji dodajemo još dva koraka:

D — Disputing (osporavanje) — terapeut vas uči kako da postavite pitanja sopstvenim uverenjima. „Odakle mi dokaz da me niko ne voli dovoljno? Da li to što neko kasni sa odgovorom zaista znači da me ne voli?”

E — Effective New Belief (novo efikasno uverenje) — „Voleo bih da mi odgovori brzo, ali to što kasni ne dokazuje ništa o našoj vezi. Mogu da podnesem neizvesnost.”

Za koje probleme pomaže REBT psihoterapija?

REBT je klinički dokazan pristup za širok spektar emocionalnih i psiholoških problema. U mojoj praksi u Beogradu, najčešće radim sa klijentima koji se bore sa:

Anksioznost i panični napadi — REBT je posebno efikasan za anksioznost jer direktno cilja katastrofične misli („Šta ako se nešto strašno desi?”) i netoleranciju neizvesnosti, koji stoje u korenu anksioznih stanja. Klijenti uče da razlikuju realnu opasnost od iracionalne procene opasnosti.

Depresija — kod depresije, REBT se fokusira na iracionalna uverenja koja je održavaju: samoobezvrednivanje („Ja sam bezvredan”), katastrofiziranje („Svet je užasan”) i netolerancija frustracije („Ne mogu da podnesem ovo”). Terapijski proces se sastoji u njihovom sistematičnom osporavanju i zamenjivanju realnijim i funkcionalnijim stavovima.

Socijalna anksioznost i fobije — strah od osude, strah od javnog nastupa, izbegavanje društvenih situacija — sve ovo počiva na iracionalnom zahtevu da nas svi moraju prihvatiti i odobravati.

OCD i opsesivne misli — ponavljajuće neželjene misli i kompulzivna ponašanja, gde REBT pomaže klijentu da promeni odnos prema intruzivnim mislima.

Hipohondrija — preterana zabrinutost za zdravlje, stalno proveravanje simptoma, izbegavanje ili preterano traženje lekarskih pregleda.

Ljutnja, bes i iritabilnost — REBT prepoznaje da bes proizilazi iz zahteva da se svet, drugi ljudi ili mi sami ponašamo onako kako „moramo”. Rad na fleksibilnosti mišljenja donosi brze i trajne rezultate.

Osećaj krivice i stida — destruktivno samokažnjavanje, koje se razlikuje od zdrave odgovornosti za sopstvene postupke.

Problemi u partnerskim i seksualnim odnosima — komunikacijske teškoće, nerealna očekivanja, ljubomora, emocionalna zavisnost.

Smanjeno samopouzdanje i sindrom prevarantkinje — REBT nudi specifičan koncept bezuslovnog samoprihvatanja (USA — Unconditional Self-Acceptance) koji se razlikuje od klasičnog „građenja samopouzdanja”.

Prokrastinacija i problem motivacije — odlaganje zadataka, izbegavanje obaveza i strah od neuspeha koji paralizuje.

Kako izgleda sesija REBT psihoterapije?

Jedna od prvih stvari koja iznenadi klijente koji dolaze na REBT psihoterapiju jeste koliko je aktivna i usmerena na rešenje. Ovo nije terapija u kojoj terapeut ćuti i klima glavom. REBT psihoterapeut je aktivan sagovornik koji vas usmerava ka promeni.

Prva sesija traje obično 50 do 60 minuta. Na njoj zajedno identifikujemo vaš ključni problem, razumemo šta vas dovodi na terapiju i postavljamo početni ABC model. Već na prvoj sesiji dobijate uvid u to kako vaša uverenja utiču na vaše emocije.

Tokom terapijskog procesa radimo na prepoznavanju iracionalnih uverenja, njihovom osporavanju kroz logičke, empirijske i funkcionalne argumente, i gradimo nova, racionalna uverenja. Između sesija dobijate domaće zadatke — konkretne vežbe koje primenjujete u svakodnevnom životu.

Trajanje terapije zavisi od problema, ali REBT je po prirodi kratkoročnija terapija. Za konkretne probleme poput specifičnih fobija ili prokrastinacije, često je dovoljno 8 do 15 sesija. Za složenije probleme poput dugotrajne depresije ili partnerskih kriza, proces može trajati duže.

Ono što razlikuje REBT od mnogih drugih pristupa jeste što vas ne čini zavisnim od terapeuta. Cilj je da naučite metod i da ga sami primenjujete — da, u suštini, postanete sopstveni terapeut.

Zašto baš REBT, a ne neki drugi pristup?

Postoji mnogo vrsta psihoterapije i svaka ima svoju vrednost. Evo šta čini REBT posebnim:

REBT je empirijski potvrđen — više stotina naučnih studija potvrđuje efikasnost REBT pristupa za raznolike psihološke probleme. Meta-analize pokazuju da je REBT jednako efikasan kao drugi oblici KBT terapije, sa posebnom prednošću kod problema vezanih za anksioznost i bes.

REBT je kratak i fokusiran — ne radi se o višegodišnjem procesu. REBT je direktivna, strukturisana terapija usmerena na konkretan problem i konkretno rešenje.

REBT nudi filozofsku promenu — za razliku od nekih pristupa koji se bave samo simptomima, REBT cilja na duboku filozofsku promenu u načinu razmišljanja. To znači da ne lečite samo trenutni problem, već gradite mentalni sistem koji vas štiti od budućih emocionalnih kriza.

REBT promoviše bezuslovno samoprihvatanje — umesto da gradite samopouzdanje koje zavisi od uspeha, REBT vas uči da prihvatite sebe kao nesavršeno ljudsko biće, bez uslovljavanja.

REBT vas čini nezavisnim — krajnji cilj nije da zauvek dolazite na terapiju, već da naučite metod koji možete primeniti sami, kad god vam zatreba.

REBT psihoterapeut u Beogradu — o mojoj praksi

Ja sam dr Milan Popović, doktor medicine, specijalista psihijatrije i sertifikovani REBT psihoterapeut. Sertifikaciju sam stekao u Institutu za kognitivni menadžment u Štutgartu (Nemačka), gde sam završio sve tri razine REBT edukacije, uključujući najviši operativni nivo (Level 3). Takođe sam International Associate član Kraljevskog koledža psihijatara (Royal College of Psychiatrists) u Velikoj Britaniji.

Ovu kombinaciju — specijalizacija iz psihijatrije plus REBT psihoterapija — smatram izuzetno važnom. Kao psihijatar, mogu da procenim da li je uz psihoterapiju potrebna i medikamentozna terapija. Kao REBT psihoterapeut, radim sa vama na promeni načina razmišljanja koji stoji iza emocionalnog problema. Ovaj integrisani pristup daje najbolje rezultate.

Gde radim:

Ordinacija na Zvezdari — Đurićeva 20, Beograd. Radno vreme: ponedeljak–petak, 18:00–21:00.

Online sesije — Zoom ili Google Meet, za klijente iz Srbije, dijaspore i inostranstva.

Usluge i cene

REBT psihoterapija (individualna sesija) — 10.000 din. Sesija traje 50 minuta, u ordinaciji ili online.

Psihijatrijski pregled i konsultacija — 10.000 din. Procena stanja, dijagnostika i preporuka terapije.

Psihoterapija za parove i partnere — 12.000 din. Rad na komunikaciji, konfliktima i zajedničkim problemima.

Psihoterapija na engleskom jeziku — 20.000 din. Za strane državljane i pripadnike dijaspore.

Kućna poseta — 20.000 din. Za klijente koji nisu u mogućnosti da dođu u ordinaciju.

Takođe nudim i mindfulness i samadhi meditaciju kao dopunu terapijskom procesu, kao i tehnike mišićne relaksacije.

Kako da zakažete seansu?

Ako ste spremni da napravite prvi korak, javite mi se:

Telefon: 061 113 1605

Viber: 060 485 8788

Email: info@epsihijatar.net

Web: epsihijatar.net

Možete zakazati i online sesiju ako se nalazite van Beograda ili preferirate rad od kuće. Ne morate imati dijagnozu niti uput — dovoljno je da osećate da vam je potrebna pomoć.

Najčešća pitanja o REBT psihoterapiji

Da li REBT psihoterapija zaista funkcioniše?

Da. REBT je jedan od najstarijih i najistraženijih oblika kognitivno-bihejvioralne terapije. Stotine studija potvrđuju njegovu efikasnost za anksioznost, depresiju, panične napade, fobije, probleme sa besom i mnoge druge poremećaje.

Koliko dugo traje REBT terapija?

Zavisi od problema. Za fokusirane probleme (specifična fobija, prokrastinacija, konkretna anksiozna situacija) često je dovoljno 8 do 15 sesija. Za kompleksnije probleme terapija može trajati duže, ali je u svakom slučaju kraća od većine psihodinamičkih pristupa.

Da li REBT pomaže kod depresije?

Apsolutno. REBT specifično cilja iracionalna uverenja koja održavaju depresiju: samoobezvrednivanje, katastrofiziranje i netoleranciju frustracije. Kada je potrebno, kombinujem psihoterapiju sa medikamentoznom terapijom za optimalne rezultate.

Koja je razlika između REBT i KBT?

REBT je prethodnik i poseban oblik kognitivno-bihejvioralne terapije. Glavna razlika je u tome što REBT naglašava filozofsku promenu i bezuslovno samoprihvatanje, dok se klasična KBT više fokusira na kognitivne distorzije. U praksi, oba pristupa koriste slične tehnike, ali REBT ide dublje u promenu sistema uverenja.

Da li mogu da kombinujem REBT sa lekovima?

Da, i to je često optimalan pristup. Kao specijalista psihijatrije, mogu da procenim da li vam je potrebna medikamentozna podrška uz psihoterapiju. Kod umerene do teške depresije ili anksioznosti, kombinacija lekova i REBT psihoterapije daje najbolje rezultate.

Da li radite online sesije?

Da. Online REBT psihoterapija je jednako efikasna kao i rad uživo. Sesije se odvijaju putem Zoom-a ili Google Meet-a i dostupne su klijentima širom Srbije, regiona i dijaspore.

---

Dr Milan Popović, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut, Beograd. Đurićeva 20, Zvezdara