Agresivno ponašanje među učenicima u obrazovnim ustanovama postaje sve prisutniji problem širom sveta, pa tako i u Srbiji. To je ponašanje koje značajno utiče na kvalitet obrazovanja i emocionalni razvoj mladih, a posledice su dalekosežne – ne samo za učenike koji ispoljavaju nasilje, već i za njihove vršnjake, nastavnike i širu društvenu zajednicu. Pitanje nasilja među učenicima nije samo obrazovni, već i društveni problem, jer škole oblikuju buduće članove društva i uspostavljaju temelj za socijalnu koheziju.
Jedan od najsveobuhvatnijih pristupa rešavanju problema agresivnog ponašanja među učenicima je racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT). Ova terapija, razvijena sredinom 20. veka od strane psihologa Alberta Ellisa, pokazala je značajan potencijal u radu sa adolescentima. Cilj ovog teksta je da detaljno objasni kako REBT može biti implementiran u školama u Srbiji, šta je njena osnovna teorija i metodologija, kao i koji su potencijalni rezultati primene ove terapije u obrazovnom sistemu.
Šta je racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT)?
Racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT) je kognitivno-bihevioralna terapija koja se zasniva na ideji da emocionalni problemi proizlaze iz iracionalnih verovanja koja pojedinci imaju o sebi, drugima i svetu oko sebe. Ova verovanja često dovode do negativnih emocija i destruktivnih ponašanja, kao što su bes i agresija. REBT pomaže pojedincima da identifikuju ta iracionalna verovanja i zamene ih racionalnijim, adaptivnijim mislima, što dovodi do boljeg emocionalnog i ponašajnog funkcionisanja.
Ellis je tvrdio da nisu sami događaji ti koji izazivaju naše emocije, već naša tumačenja tih događaja. Na primer, ako učenik veruje da ga svaki izazov treba frustrirati ili da ga drugi namerno provociraju, to će verovanje izazvati agresivnu reakciju. Kroz REBT, učenici uče da prepoznaju te iracionalne misli i da ih zamene racionalnim razmišljanjem poput: „Nije strašno ako ne pobedim u svakoj situaciji“ ili „Mogu da kontrolišem sebe čak i kad se osećam frustrirano“.
Zašto REBT u školama?
Obrazovni sistem u Srbiji poslednjih godina suočava se sa brojnim izazovima, uključujući problem nasilja među učenicima. Istraživanja pokazuju da školska nasilja uključuju verbalne sukobe, fizičke obračune, ali i suptilnije oblike agresije kao što su ismevanje, izolacija i psihički pritisci. Takvo ponašanje ometa proces učenja, narušava odnose među vršnjacima i često ostavlja dugoročne posledice na emocionalni i psihološki razvoj učenika.
Primena REBT-a u školskom okruženju može pomoći u smanjenju agresije kroz obuku učenika da prepoznaju i regulišu svoje misli i osećanja. Dok tradicionalni pristupi disciplinovanju često fokusiraju na kazne, REBT pruža učenicima alate da se sami nose sa svojim emocijama i stresnim situacijama. Ovaj pristup ne samo da smanjuje trenutnu agresiju, već ima i dugoročni efekat na razvoj pozitivnih strategija suočavanja sa problemima.
Ciljevi primene REBT-a u školama
Primena REBT-a u školama u Srbiji imala bi nekoliko ključnih ciljeva:
- Smanjenje agresivnog ponašanja: Učenici bi kroz REBT naučili kako da prepoznaju iracionalna uverenja koja dovode do agresivnih reakcija i da ih zamene racionalnijim razmišljanjem.
- Razvijanje emocionalne inteligencije: Učenici bi kroz sesije REBT-a razvili veštine upravljanja emocijama, kao i bolje razumevanje sopstvenih osećanja i načina na koji ona utiču na ponašanje.
- Poboljšanje međuljudskih odnosa: REBT podstiče učenike da razvijaju zdravije načine komunikacije i rešavanja sukoba, čime se smanjuje napetost među vršnjacima i unapređuju odnosi u školskoj zajednici.
- Promocija mentalnog zdravlja: Školski psiholozi i nastavnici će kroz REBT program dobiti alate da pruže podršku učenicima u jačanju mentalnog zdravlja i smanjenju stresa u školskom okruženju.
Metodologija sprovođenja projekta u Srbiji
Kako bi se REBT uspešno primenio u srednjim školama u Srbiji, neophodno je razviti sveobuhvatan i strukturisan program koji bi uključivao nekoliko ključnih koraka:
1. Selekcija škola i ciljne grupe
Program bi mogao da se implementira u srednjim školama koje su prepoznate po izraženom problemu sa nasiljem ili lošim međuljudskim odnosima među učenicima. Odabir škola bi se mogao vršiti na osnovu preporuka školskih psihologa, nastavnika ili nadležnih obrazovnih institucija.
Ciljna grupa učenika bi se mogla definisati na osnovu procene školskih savetnika, nastavnika ili na osnovu incidenata agresivnog ponašanja. Takođe, fokus bi bio na učenicima uzrasta između 15 i 18 godina, kada su emocionalni i socijalni izazovi posebno izraženi.
2. Edukacija školskog kadra
Pre nego što se REBT program implementira među učenicima, ključno je edukovati nastavnike, školske psihologe i pedagoge o osnovnim principima REBT-a. To bi podrazumevalo:
- Organizaciju radionica i seminara o REBT-u, koji bi uključivali osnovne teorijske postavke i praktične tehnike za rad sa učenicima.
- Pružanje materijala i alata nastavnicima i školskim psiholozima kako bi mogli da primenjuju REBT u svakodnevnom radu sa učenicima.
- Obezbeđivanje kontinuirane podrške školskom kadru kroz mentorske programe i mogućnosti za dodatnu obuku.
3. Individualne i grupne sesije sa učenicima
REBT bi se primenjivao kroz seriju individualnih i grupnih sesija sa učenicima. Grupa učenika koja bi učestvovala u programu prošla bi kroz 8-12 sesija, koje bi bile strukturisane na sledeći način:
- Prva faza: Prepoznavanje iracionalnih uverenja koja dovode do agresivnog ponašanja. Učenici bi radili na identifikaciji svojih misli u situacijama kada se osećaju frustrirano, ljuto ili besno.
- Druga faza: Osporavanje tih iracionalnih uverenja. Učenici bi kroz vežbe učili kako da postave pitanja koja će im pomoći da shvate da su njihove misli preterane ili nerealne (npr. „Zašto mislim da je svaki sukob napad na mene?“).
- Treća faza: Zamena iracionalnih misli racionalnim razmišljanjem. Učenici bi vežbali kako da razviju fleksibilniji način razmišljanja koji vodi ka pozitivnijem emocionalnom odgovoru (npr. „Mogu da rešim ovaj problem razgovorom umesto da reagujem besom“).
- Četvrta faza: Učenje tehnika za upravljanje emocijama i rešavanje konflikata. Ove sesije bi uključivale igranje uloga, simulacije stvarnih situacija i praktične vežbe za primenu naučenih strategija.
4. Praćenje i evaluacija
Kako bi se procenila efikasnost programa, neophodno je sprovesti evaluaciju pre i posle implementacije REBT-a. To bi moglo uključivati:
- Upitnici za učenike: Pre početka sesija, učenici bi popunjavali upitnike o svom ponašanju, emocionalnim reakcijama i sposobnosti rešavanja konflikata. Nakon završetka programa, upitnici bi ponovo bili korišćeni kako bi se procenile promene u ponašanju.
- Povratne informacije od nastavnika: Nastavnici bi vodili evidenciju o incidentima nasilja, problematičnom ponašanju i napretku učenika koji su prošli kroz REBT sesije.
- Individualni razgovori: Školski psiholozi bi sprovodili individualne razgovore sa učenicima kako bi se procenio njihov subjektivni osećaj napretka i sposobnost primene naučenih tehnika u svakodnevnom životu.
5. Širenje programa
Nakon uspešne implementacije pilot projekta u nekoliko škola, cilj bi bio širenje programa na nacionalnom nivou. To bi moglo uključivati:
- Saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja radi integracije REBT-a u školske programe za mentalno zdravlje i prevenciju nasilja.
- Organizaciju dodatnih seminara i obuka za školske psihologe, pedagoge i nastavnike širom Srbije.
- Razvoj digitalnih resursa i priručnika kako bi se omogućila lakša primena REBT-a u svim školama.
Očekivani rezultati primene REBT-a u školama
Smanjenje agresivnog ponašanja: Jedan od ključnih rezultata primene REBT-a biće značajno smanjenje verbalne i fizičke agresije među učenicima. Učenici koji su prošli kroz program bolje će prepoznavati svoje iracionalne misli i reagovaće na stresne situacije na konstruktivniji način.
Unapređenje emocionalne regulacije: Učenici će razviti veštine upravljanja emocijama, što će pozitivno uticati ne samo na njihovo ponašanje u školi, već i na opšte emocionalno zdravlje.
Poboljšanje međuljudskih odnosa: Učenici će biti osposobljeni da rešavaju sukobe mirnim putem, bez pribegavanja nasilju ili sukobima. Očekuje se poboljšanje međuljudskih odnosa u školskom okruženju, smanjenje tenzija i stvaranje pozitivnijeg atmosfere za učenje.
Dugoročni efekti na mentalno zdravlje: Kroz REBT, učenici će razviti dugoročne veštine suočavanja sa stresom i izazovima, što će im pomoći ne samo u školi, već i kasnije u životu.
Zaključak
Primena racionalno-emotivne bihevioralne terapije (REBT) u srednjim školama u Srbiji pruža izuzetnu priliku za rešavanje problema agresivnog ponašanja i promociju mentalnog zdravlja među mladima. Ovaj program ne samo da pruža učenicima alate za suočavanje sa svakodnevnim izazovima, već im pomaže da razviju emocionalnu inteligenciju i postanu bolje socijalno integrisani članovi zajednice. Sa podrškom škola, nastavnika i nadležnih institucija, REBT može postati ključni deo strategije prevencije nasilja u obrazovnom sistemu Srbije, doprinosići stvaranju bezbednijeg i podsticajnijeg okruženja za buduće generacije.