Verovatno ćeš samo preleteti preko ovoga, kao što prelećeš preko svog života. Površno.

Istina je da većina ljudi koja ovo čita zapravo ne želi promenu. Želite utehu. Želite da vam neko kaže da nije do vas, da su drugi krivi što niste tamo gde mislite da pripadate. Ali realno? Tu ste gde jeste jer za bolje i niste. Ljudi su uglavnom lenji, uplašeni i prosečni, a ti se verovatno savršeno uklapaš u taj opis. Dok ti ovo čitaš, neko sposobniji upravo uzima ono što je moglo biti tvoje. I treba da uzme.

Stop.

Zadrži taj osećaj.

Da li ti je puls ubrzan? Osećaš li vrelinu u licu? Da li već smišljaš uvredu koju ćeš mi napisati u komentaru ili planiraš da me otpratiš?

Odlično. Sada imamo materijal za rad.

Zašto si besan?

Tvoj odgovor je verovatno: „Zato što si napisao da sam prosečan i lenj. Zato što si arogantan.”

Netačno.

Besan si jer si upravo dokazao da si — mašina. Nemaš svoju volju. Ja sam pritisnuo dugme „uvreda”, a tvoj sistem je mehanički izbacio reakciju „bes”. Da sam pritisnuo „pohvala”, izbacio bi „ponos”. Gde si tu ti? Ti si samo eho mojih reči.

A ono što se uvredilo? Nije to pravi ti. To je slika o sebi koju braniš zahtevom: „Svi MORAJU da me poštuju.”

To „MORA” je virus u tvom softveru.

Dokle god taj kod radi u pozadini, dokle god veruješ da svet ne sme da te provocira, bićeš rob svake osobe koja odluči da ti pokvari dan. Ja sam samo napisao reči na ekranu. Pikseli. Oni nemaju moć. Svu moć si im dao ti.

Nisam ovo napisao da te uvredim. Napisao sam jer znam kako je biti talac sopstvenog softvera. I znam kako se taj kod menja.

Šta je zapravo bes?

Bes nije nužno razorna emocija; u svom zdravom obliku on upozorava da su nam granice povređene i pokreće nas na akciju. Problem nastaje kada bes postane preteran, učestao ili praćen ponašanjima koja ruše odnose i narušavaju sopstveni mir.

REBT pojašnjava da uzrok takvog, nezdravog besa ne leži u samom događaju, već u načinu na koji ga tumačimo — u našim mislima, odnosno uverenjima.

ABCDE model

• A – aktivirajući događaj
• B – uverenje (belief) o tom događaju
• C – posledica (consequence): emocija i ponašanje koje sledi
• D – osporavanje (disputing) iracionalnih uverenja
• E – efektivno novo uverenje koje podstiče zdraviju reakciju

Primer: Bes zbog omalovažavanja

A (Događaj) Na javnom sastanku koleginica omalovažava moj predlog rečima: „To nema nikakvog smisla.”

B (Uverenje) „To je nedopustivo! Ona me ponižava i pokazuje da ne vredim. Ne sme tako da se ponaša prema meni.”

C (Posledica) Osećam snažan bes: ubrzano disanje, napetost u grudima, poriv da je napadnem ili da se povučem uz osećaj poniženja.

D (Osporavanje)

• Postoji li univerzalno pravilo da me svako mora ceniti?
• Dokazuje li jedna rečenica da sam bezvredan?
• Hoće li eksplozivan bes promeniti situaciju ili će pogoršati odnose?
• Mogu li da podnesem neprijatnost i reagujem drugačije?

E (Efektivan stav) „Voleo bih da koleginica uvaži moj rad, ali to nije obavezno. Njene reči ne određuju moju vrednost. Mogu smireno da odgovorim, objasnim svoj predlog i kasnije razgovaram s njom nasamo ako smatram da je potrebno.”

Nova posledica: Umesto razornog besa pojavljuje se zdrava ljutnja (nezadovoljstvo) i odlučnost da jasno postavim granice bez agresije.

Šta čini bes nezdravim?

• Apsolutistički zahtevi: „Mora da me poštuje.”
• Katastrofiziranje: „Ako me omalovaži, to je strašno i neizdrživo.”
• Niska tolerancija na frustraciju: „Ne mogu da podnesem ovo.”
• Globalno vrednovanje: „Ako se tako ponaša, loša je osoba.”

Kad prepoznamo ove misaone obrasce, otvara se prostor za promenu. Cilj nije potisnuti bes, nego ga pretvoriti u asertivnu energiju koja podržava rešavanje problema.

Kako vežbati

1. Voditi dnevnik ABCDE analize nakon konflikta ili kada osetimo da bes raste.
2. Pisati racionalne afirmacije: „Ne volim da me prekidaju, ali mogu to da podnesem.”
3. Praktikovati pauzu od nekoliko dubokih udaha pre nego što odgovorimo.
4. Učiti asertivne rečenice: „Razumem da imaš primedbu; voleo bih da objasnim svoj ugao.”

Bes prestaje da upravlja tobom kad shvatiš da si ga ti napravio. Nije situacija ta koja te razjari — već poruka koju sam sebi šalješ o njoj. Osporavanjem iracionalnih uverenja, bes gubi razornu silu i pretvara se u odlučnost.

Umesto da reaguješ, biraš kako ćeš odgovoriti.

A sada se vrati na početak ovog teksta. Pročitaj prvi pasus ponovo. Vidi kako sada drugačije zvuči kad znaš da si ti taj koji bira šta će osećati.

Dr Milan Popović