Nagoni

Nasledjeni, složeni, nenaučeni obrasci, specifični za odredjenu životinjsku vrstu, tzv. „memorija vrste“. Nagonska energija ili aktivnost proističe iz fizioloških potreba kao što su glad, žedj, seks i sl., na osnovu čega potiče stav da su nagoni urodjene potrebe organizma. Nazivaju se „motivi ljudke delatnosti“. Nagon predstavlja urodjenu želju za odredjenim oblikom ponašanja čiji je cilj zadovoljenje osnovnih, vitalnih potreba organizma. Zadovoljenje nagona stvara osećaj prijatnosti, smirenosti, olakšanja, nasuprot nezadovoljenju koje prate osećanje nemira, uzbudjenja, neprijatnosti, sve do osećanja straha i nespokojstva. Razlikuju se želja, cilj, potreba, motiv.

Želja

Želja je takodje urodjeno data, ali način njenog zadovoljenja mora da se uči. Cilj je uvek neka draž, spoljnja ili unutrašnja. Snaga motiva procenjuje se prema jačini i upornosti ponašanja ka odredjenom cilju. Potrebapredstavlja svako stanje manjka/viška u organizmu odnosno težnju ka homeostazi. U odnosu na nagone, potrebe činepotencijalnu energiju. Motiv je potreba koja se usmerila ka tačno odredjenom cilju kojim se može postići njegovo zadovoljenje. Biološki motiv je fiziološka potreba a socijalni motivi su izvedeni motivi, posledica života čoveka u zajednici.

Instinkti vs. nagoni

Instinkt (lat. instinctus – podsticanje) predstavlja čvrsto povezan obrazac ponašanja gde iskustvo nema uticaja. On je takodje urodjen, a realizuje se uz učešće celog organizma. Reč je o telesnom nivou ekscitacije, koji se na telesnom planu pokazuje kao potreba, a na psihičkom kao želja, Instinkt je biološki automat za razliku od nagona koji imaju sves ka cilju, prema autorima koji prave razliku izmedju ova dva fenomena,

Nagon u odredjenom smislu, koristi se kao sinonim za instinkte. U tom smislu, nagon predstavlja doživljeni instinkt, odnosno instinkt omogućen afektivnom i kognitivnom reakcijom. Deo našeg biološkog nasledja je ono životinjsko u nama, što izvire iz fiziologije našeg organizma a kognitivni udeo u realizaciji potreba razvio se kroz život u humanoj zajednici – homo sapiens je izvršio kognitivnu transformaciju primarnih nagona u „zadovoljstvo sebe radi“, pa prilikom seksualne aktivnosti zadovoljstvo kao takvo je primarni cilj a reprodukcija vrste je često „zaboravljena“.

Zadovoljenje i frustracija nagona

Zadovoljenje nagonskih potreba izaziva kod čoveka osećanje prijatnosti, zadovoljstva, smirenje. tzv. satijacija, zasićenje nagona. Odlaganje, za razliku od životinja koje nemaju sposobnost da odlože nagonske potrebe, čovek je tokom evolucije stvorio nagonsko ponašanje pod kontrolom svesti. To znači da je u stanju da odloži zadovoljenje nagonskih potreba a radi se o sposobnosti da nagonske potrebe prilagodi zahtevima socijalne sredine, tzv. socijalizacija nagonskog ponašanja.

Nezadovoljenje nagonskih potreba dovodi do pojave napetosti, nemira, nezadovoljstva. Frustracija – čovek je sposoban da savlada barijere, prepreke u procesu zadovoljenja svojih potreba. Ukoliko su potrebe osujećene, govorimo o frustraciji. Elementi frustracije su: tenzija, osećanje strepnje ili straha, subjektivno doživljavanje nelagodnosti, bes ili agresija. Konflikt – predstavlja sukob izmedju potreba i želja.

Podela nagona

Vitalni nagoni: nagon za ishranom, nagon za življenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon.

Nagon za ishranom obuhvata aktivnosti vezane za traženje, spremanje, magacioniranje i uzimanje hrane. To su nagon žedji i gladi. Smatra se da je nagon žedji najsnažniji nagon, koji se vremenski može samo kratko odgoditi – par dana. To nije slučaj sa ostalim nagonima, koji se mogu odgoditi na duže vreme.

Nagon za življenjem (samoodržanjem) podrazumeva postojanje želje za življenjem kao i aktivnosti koje održavaju život individue. U ove aktivnosti spadaju borba za biološku egzistenciju, odbrana od agresije, izbegavanje različitih opasnosti (npr. hladnoća, izbegavanje radnji koje narušavaju zdravlje – alkoholizam, pušenje i sl.). Odbrana od agresije uperene protiv ličnosti može da bude u obliku sakrivanja-kamufliranja, bekstva, napada-agresije.

Pitanje motiva agresije u čoveku, From smatra da je potrebno razlikovati benignu i malignu agresiju. Benigna agresija je nagonske prirode i u funkciji je odbrane čoveka dok je maligna agresija destruktivna, nije nagonske prirode a predstavlja karakterno obeležje odredjenih ljudi. Ona je biološki štetna i tipična je samo za homo sapiensa (antisocijalni poremećaj ličnosti i u vezi je sa poremećajem moralnosti).

Seksualni nagon postojanje energije za seksualnim zadovoljstvom naziva se libidinozna energija. Manifestuje se kroz aktivnosti kao što su: traženje partnera, udvaranje, ljubavna faza, genitalna realizacija nagona – obljuba ili koitus. Normalna usmerenost seksualnog nagona je prema heteroseksualnoj osobi odgovarajućeg uzrasta (uzrast je važan da bi se isključila anomalija kao što je pedofilija). Uobičajena realizacija seksualnog nagona je genitalni kontakt polnim organima, „imissio penis in vaginam“.

Roditeljski nagon manifestuje se kroz potrebu za formiranjem porodice i odgovarajućom brigom o potomstvu (nega dece i sl.). Postavlja se pitanje da li je nagon za održanjem vrste neka vrsta nagona za samoodržanjem jer se u motivima roditeljstva nalaze sledeći faktori: emocionalna investicija za starost escencijalna čovekova potreba za trajnom ljubavi pri čemu se može razmišljati da je ljubav na relaciji muško-ženska prolazna a da je trajna ljubav na relaciji roditelj-dete; radjanjem dece zadovoljava se potreba za besmrtnošću stare osobe često kažu svojoj deci: „venčaj se, da imam unuke, pa da umrem“; stvoriti nov život što je izraženije kod žena; „amalgamisanje ljubavi“ imati nešto zajedničko sa voljenom osobom; zadovoljstvo u formiranju i podizanju novog ljudskog bića.

Socijalni nagoni: nagon čopora, nagon za igrom, nagon za takmičenjem, altruistički nagon i motiv radoznalosti.

Nagon čopora se još naziva afilijativni (affiliatio – savez) nagon, gregarni motiv. Podrazumeva potrebu čoveka da živi u zajednici sa drugim ljudima. Čovek je socijalno biće, ima nagonsku potrebu da živi sa drugima, što znači da je usamljenost psihopatološki fenomen tog nagona.

Nagon za igrom ili razonodom.

Nagon za takmičenjem ili za konkurencijom, sticanjem položaja u društvu, motiv rada i samopotvrdjivanja, afirmacije.

Altruistički nagon je motiv da se pomogne drugim bez obaveze reciprociteta. Ima mišljenja da iza ovog nagona stoji egoistička pobuda „meni pričinjava zadovoljstvo da u očima drugih izgledam plemenit“.

Motiv radoznalosti i saznanja.

Izvor: Nepoznat

Slične objave:

Anksioznost i sve o anksioznosti – psihoterapija Anksioznost – Simptomi, uzroci i lečenje: Sve što treba da znate Predmenstrualni sindrom (PMS): sve što žene treba da znaju o simptomima, dijagnostici i lečenju, uključujući REKBT psihoterapiju Cena psihoterapije u Srbiji: šta sve utiče na troškove i koju vrstu stručnjaka odabrati Šta sve možete učini da vaš brak bude srećniji i bolji Kako racionalno-emotivna i kognitivno-bihevioralna terapija pomaže u borbi protiv anksioznosti: sve što treba da znate