Strah, panika i anksioznost – šta se dešava u telu
Glavna karakteristika poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. U svakom slučaju, priroda nam je podarila i ugradila reakciju straha i anksioznosti u naše gene kako bi nam dala alarmne sisteme koji će nas upozoriti i štititi u slučaju opasnosti.
Uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost i kada se naš “alarmni sistem” uključi, naš organizam se za veoma kratko vreme pripremi za odbranu ili bekstvo. Recimo, ako nam u susret juri kamion dok smo na pešačkom prelazu i procenimo da neće moći da se zaustavi, naš organizam će u deliću sekunde pripremiti naše telo da pobegne na sigurnu stranu ulice. Znači, kada nam se javi strah ili anksioznost, javlja se i niz veoma svrsishodnih promena u našem telu koje imaju za cilj da nam pomognu da neutrališemo opasnost.
Šta se sve dešava u našem telu kada se javi strah?
Ono što je preduslov za svaku aktivnost u našem telu je da imamo dovoljno energije. Zato naše telo oslobađa šećer iz telesnih magacina u krvotok, jer je on jedan od glavnih energetskih sastojaka u organizmu. Takođe, za pojačane zahteve tela u slučaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veća količina kiseonika, te počinjemo ubrzano da dišemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u što većoj količini do onih delova tela koji su nam tada neophodni.
Takođe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni nešto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojačava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osuše nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritičnom trenutku možemo, da bi se sačuvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah osećamo nelagodnost u stomaku. Svi se mišići malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomaše u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica može se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze mišići čija zategnutost dovodi do neprijatnog osećaja. Da se telo usled oslobađanja veće količine energije ne bi pregrejalo, uključuju se nove svrsishodne reakcije koje služe da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje.
Ono što je najveći problem sa strahom kao zaštitnim alarmom je u tome što povremeno kod nekih osoba taj alam može biti znatno osetljiviji, kao kod alama u kolima koji se oglasi kada dune jači vetar bez obzira što provalnika, tj. opasnosti nema.
Iracionalni strah
Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju patološkim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremećaja. Bez obzira što se bolesni strahovi javljaju bez adekvatnog razloga, oni se ispoljavaju na potpuno isti način kao i realni strahovi te i kod njih postoje potpuno iste telesne izmene u organizmu i ponašanje koje je usmereno ka tome da se opasnost otkloni (izbegavanje i bežanje iz određenih situacija).
Na žalost, nerealni strah koji se javlja u okviru anksioznih poremećaja ne služi da nas izbavi iz opasnosti (jer nje u suštini nema) te nam samo otežava normalan život, remeti kvalitet života, utiče na naše sposobnosti da radimo, da se družimo, da obavljamo svakodnevne aktivnosti, a ispred svega, dovodi do velike patnje osobe koja ih ima.
Zakažite psihoterapiju
Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA
Slične objave:
- Tags:
- anksioznost
- panika
- strah