Psihoterapija

Šest principa leži u osnovi REBT-a:

1. Osećamo ono šta mislimo, odnosno kognicija najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Ljudi koji su socijalno fobični nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.
2. Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni poremećaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-bijelo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.
3. Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osjećanja. Pošto nas misli uznemiravaju, smisleno je raditi na promijeni naših razmišljanja o sebi, drugima i svijetu. Umjesto da sebi govori da će ga razgovaranje sa osobama suprotnoog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to užasno, klijenta možemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista užasno kao što to on ili ona pretpostavljaju.
4. Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sebe uznemiravamo na razne načine.
5. Iako iskustva iz prošlosti mogu biti značajna za razvijanje iracionalnih uvjerenja, REBT smatra da je najvažnije uvideti kojim uverenjima mi sada uznemiravamo sebe, umesto da se fokusiramo na to kada i kako su ona nastala. Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sami sebe na razne načine. REBT uči klijente kako da otkriju svoja sadašnja uvjerenja o sebi, drugima i svijetu koja su naučili u prošlosti, te da procjene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.
6. Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahtjeva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija.

Osnovni princip promene u REBT-u podrazumeva rad na promeni svojih nekonstuktivnih uverenja, što za posledicu ima promenu emocija i ponašanja. ABC model predstavlja osnovni radni okvir u REBT terapiji, tzv. ABC model u kome A predstavlja aktivirajući događaj (situaciju), B –naša uverenja koja su u vezi sa datim aktivirajućim događajem i C – ponašanja i emocije koje doživljavamo u toj situaciji. REBT nas uči da događaj sam po sebi ne utiče automatski na naša osećanja i ponašanja, već da ona zavise od načina na koji smo ih mi obradili, tačnije od naših uverenja. Ukoliko su naša uverenja konstruktivna (racionalna) za posledicu ćemo imati konstruktivna, samopomažuća osećanja i ponašanja, dok će posledica nekonstruktivnog razmišljanja (iracionalna uverenja) biti nekonstruktivne i samoosujećujuće emocije i ponašanja.

Rad na problemima upravo uključuje rad na iracionalnim uverenjima, odnosno  naš terapijaski zadatak je da iracionalna uverenja javljaju sa manjom učestalošću, intenzitetom i trajanjem i da se konačno zamene racionalnim.

REBT je terapijski pravac usmeren na ostvarivanje jasno postavljenih ciljeva klijenta na kojima se radi uz precizno praćenje terapijskih efekata. Rad na problemima odvija se uz direktivan pristup terapeuta, ali i angažovanost klijenta koji pored rada u okviru seanse, na svom problemu radi i kroz domaće zadatke čime se promena ubrzava i učvršćuje. Između terapeuta i klijenta postoji ravnopravan i saradnički odnos. Osim toga, REBT svoj repertoar intervencija dosta bazira i na humoru. Iskustvo REBT terapeuta ukazuje na to da ovakav metod rada pogoduje najvećem broju klijenata u rešavanju njihovih emotivnih i psiholoških problema.

REBT pripada grupi kognitivno-bihejvioralnih intervencija, čija efikasnost je više puta dokazana u radu sa različitim psihološkim problemima. To je za posledicu imalo širenje ovog terapijskog pravca terapije u celom svetu i milione zadovoljnih klijenata koji su pomoću REBT-a uticali na promenu svog života.

REBT se uspešno primenjuje za pomaganje ljudima sa veoma različitim kliničkim i nekliničkim problemima:

• Depresija
• Krivica
• Generalizovana anksioznost i specifični poremećaji anksioznosti, uključujući napade panike, opsesivno-kompulzivni poremećaj, agorafobiju i druge specifične fobije
• Poremećaji ishrane
• Zavisnost
• Hipohondrija
• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• Poremećeni bračni odnosi
• Seksualne disfunkcije i problemi sa seksualnošću
• Ljubomora
• Kontrola besa
• Poremećaj kontrole impulsa
• Antisocijalna ponašanja
• Poremećaji ličnosti
• Oporavak od seksualnog zlostavljanja
• Prilagođavanje na hronične zdravstvene probleme, fizičke onesposobljenosti ili mentalne poremećaje
• Kontrola bola
• Kontrola stresa
• Problemi u partnerskim, bračnim i porodičnim odnosima
• Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takođe koristi za podsticanje ličnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje ličnih potencijala). Sadrži detaljne principe (kao što su prosvećujući interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom. Sve češće se koristi za veću efikasnost na radnom mestu.