Месец: јун 2021.

Imate seksualne probleme? Poznajete li svoje telo?

Imate seksualne probleme? Poznajete li svoje telo?

Žensko telo i seks

Možda pitanje koje je upravo postavljeno može da zvuči bespredmetno i suvišno. Neko će reći, pa ima li stvarno u prosečno dobrim uslovima života prosečnog odraslog ljudskog bića koje danas, u 21. veku, ne zna kako izgleda!?

Mnoge od vas bi se iznenadile kada bi znale koliko ljudi ne gleda niti voli da gleda svoje telo. Kada kažem gleda, ne mislim samo površno − da bi se skinula šminka ili namestila kravata. Pitanje je koliko gledajući zaista vidite svoje telo iznate gde se šta nalazi i kako šta funkcioniše.

Nezadovoljtsvo u seksu, frigidnost ili pojačana želja

P. Ć.* nije bila zadovoljnasvojim seksualnim odnosima sa partnerom i izbegavala je da je partner oralno zadovoljava. Nikada se nije usudilada pogleda svoju vaginu. O njoj je govorila kao o „toj stvari“, potpuno otuđeno i bez ikakvih osećanja, kao da je o nečijoj tuđoj vagini reč! Kako se može očekivati da žena zna šta joj u seksu prija ako nikada nije videla neke od delova tela koji mogu da joj budu izvor ogromnog zadovoljstva? To zaista zvuči kao pravljenje računa bez krčmara ili, bolje, bez krčmarice u ovom slučaju! Pomenuta je bila nezadovoljna zato što nije imala pozitivan krajnji ishod, a početnu pretpostavku koja se odnosi na poznavanje sopstvenog polnog organa nije uzela u obzir. Naravno, ovde bi se mogla uvesti priča o veoma patrijarhalnom i krutom vaspitanju sa seksom kao tabu temom koju treba izbegavati. Međutim, ono što je sada važnije jeste činjenica da se žena osmelila, uprkos velikom stidu i početnoj neprijatnosti, da se suoči s „njenim veličanstvom“ vaginom. To je bio jedan od neophodnih korakaza njeno oslobađanje i upoznavanje sopstvenog tela.

Vaša vagina i vaša seksualnost

Nedavno se pojavila veoma zanimljiva izložba engleskog skulptora Džejmija Makartnija koja nosi naziv Veliki zid vagina. Rad uključuje deset panela od kojih svaki na sebi ima po četrdeset odlivaka različitih vagina. U stvaranje ovog dela uključene su žene od 18 do 76 godina. Autor, između ostalog, nastoji da utiče na predrasude i na njihovo razbijanje nudeći kroz svoj rad ideju da ne postoji savršena vagina, već čitavo mnoštvo, od kojih su sve normalne i lepe na svoj način. Modeli koji se nude u medijima (časopisima za odrasle i porno-filmovima) prilično su uniformni i obuhvataju samo veoma uzak opseg lepeze pojavnih oblika vagine. Na osnovu toga, osobe koje se informišu o izgledu poželjnog i „normalnog“penisa ili vagine (ukoliko se na njih fokusiramo) moguda steknu sasvim pogrešnu predstavu.

Osećate strah, stid, smanjeno samopouzdanje u seksu

Nije retka pojava da se devojka ili žena oseća neadekvatno ili neprivlačno, jer ono što vidi kod sebe i/ili partnera ne odgovara gore pomenutom ponuđenom uzoru.

Izložba skulptora Džejmija Makartnija upravo nastoji da utiče na menjanje stereotipne predstave o ženskom telu kroz nuđenje čitavog dijapazona najrazličitijih manifestacija ženskog polnog organa.

Gotovo svaka ženska osoba mogla bi negde da se pronađe i odahne. Isto tako, muškarci bi, gledajući izložbu, mogli da se edukuju o tome kakve sve vagine postoje i da nijedna nije a priori bolja od neke druge.

Obratite se psihoterapeutu za pomoć

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks – Kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Emocionalna deprivacija i nedostatak ljubavi

Jang smatra da postoje tri glavne forme deprivacije: Deprivacija nege (nedostatak pažnje, ljubavi, topline i partnerstva); Deprivacija empatije (odsustvo razumevanja, slušanja, samootvaranja ili deljenja osećanja sa drugima) i Deprivacija zaštite (nedostatak snage, direkcije ili vodjstva od strane drugih).

Usamljenost i nedostatak ljubavi

„Emocionalna deprivacija“ je shema koja se najčešće sreće u terapijskoj praksi. Ljudi sa ovom shemom dolaze na terapiju zato što se osećaju usamljeno, nevoljeno, neshvaćeno ili depresivno. Često imaju doživljaj da drugi ne odgovaraju na njihove potrebe za toplinom, pažnjom i emocionalnom podrškom, pa često i sumnjaju da će ih drugi (čak i terapeut) razumeti i podržavati. Nekada imaju osećaj praznine i doživljaj da im nešto nedostaje, ali ne umeju da odrede šta. Objašnjenje za to leži u činjenici da je shema „Emocionalna deprivacija“ preverbalna shema koja nastaje pre nego što dete progovori. Zbog toga, osobe sa ovom shemom često ne mogu da osveste i izgovore misli koje su u direktnoj vezi sa iskustvom sheme. Umesto toga, one pokazuju osećaj usamljenosti vidljiv kroz izjave tipa: „ja sam sam i nemam nikoga“.

Razočaranost u druge

Ovaj doživljaj usamljenosti, pojačan je činjenicom da osobe koje imaju shemu „Emocionalna deprivacija“ često imaju i shemu „žrtvovanje sebe“. Takve osobe čine sve kako bi pomogle drugima, istovremeno se ponašajući kao da njima samima ne treba ništa. Pošto se ponašaju jačim nego što jesu i pošto nikada jasno ne traže ono što im treba, drugi ljudi retko prepoznaju njihove potrebe. Tako, osobe sa ovom shemom još više jačaju osećaj deprivacije i razočarenja u druge.

Gladni ljubavi

Osećaj velike „emocionalne gladi“, ponekad se kompenzuje prezahtevnošću i burnim reagovanjem na svaki znak da zahtevi neće biti ispunjeni. Nekada emocionalno deprivirane osobe deluju narcistično demonstrirajući stav da imaju pravo na sve. Ovo je česta pojava kod onih koji kao deca nisu bili autentično voljeni, već su samo bili uvažavani zbog nekog talenta ili dara. Za razliku od drugih shema koje nastaju tako što roditelj radi nešto na štetu deteta, „Emocionalna deprivacija“ rezultira iz odsustva određenih ponašanja, prvenstveno majke.

U prvim godinama života majka je ta koja predstavlja centar dečjeg sveta i ta prva veza postaje prototip veza koje slede. Treba ipak naglasiti, da otac nije nevažan! Ukoliko dete ima emocionalno deprivirajuću majku, otac može imati funkciju zaštitnog faktora i bar malo ublažiti gore opisane posledice. Po Jangu shema „Emocionalna Deprivacija“ može nastati ukoliko (Young, 1993):

  • je majka u prvim godinama detetovog života hladna, ukoliko ne drži i ne mazi dete
  • majka ne pruža dovoljno pažnje i vremena detetu
  • majka nije zaista povezana sa detetom, nije „naštimovana“ na detetove potrebe i ima problema da razume detetov svet
  • majka ne umiruje dete na pravi način, pa dete ne nauči da umiruje samo sebe, a ni da prihvati brigu od strane drugih
  • dete raste bez osećaja da je voljeno, vrednovano i posebno.

Izvor: Shema terapija, Mirović

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni”, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa” vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav” i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav” ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom”, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading