Kad neko prvi put zatraži pomoć za mentalno zdravlje, obično se zaustavi na istom pitanju: da li mi treba psihijatar ili psihoterapeut? Pitanje deluje jednostavno. Odgovor nije.

Većina tekstova na internetu objasniće vam da psihijatar propisuje lekove, a psihoterapeut razgovara. To je tačno otprilike onoliko koliko je tačno reći da hirurg seče, a internista ne seče. Tehnički ispravno — praktično beskorisno.

Šta zapravo radi psihijatar

Psihijatar je lekar. Završio je medicinski fakultet, odradio staž, položio specijalistički ispit iz psihijatrije. To je minimum šest godina studija plus četiri do pet godina specijalizacije. Razume anatomiju mozga, neurohemiju, farmakologiju. Može da vas pregleda, napiše uput za laboratoriju, propiše lek, prati neželjene efekte.

Kada imate tešku depresiju u kojoj ne možete da ustanete iz kreveta, psihijatar je taj koji može da proceni treba li vam antidepresiv — i koji. Kad imate panični napad koji vas dovede na kardiologiju, psihijatar je taj koji zna da to nije srce. Kad čujete glasove ili ne spavate pet noći zaredom, psihijatar je taj kome idete prvo.

Psihijatar je medicinski specijalista. Njegova osnovna alatka je dijagnoza i lek.

Šta zapravo radi psihoterapeut

Psihoterapeut vas uči da mislite drugačije. To zvuči prosto, ali nije — jer način na koji mislite nije stvar izbora nego stvar navike, i te navike su usečene duboko.

Psihoterapeut može biti psiholog, lekar, socijalni radnik — formalno obrazovanje varira. Ono što ga definiše nije diploma nego završena edukacija iz konkretnog psihoterapijskog pravca: kognitivno-bihejvioralna terapija, psihoanaliza, geštalt, REBT, sistemska porodična terapija. Svaki pravac ima svoju teoriju, svoje metode, svoje dokaze.

Dobra psihoterapija menja obrasce mišljenja koji pokreću simptome. Ne samo da smiruje strah — nego menja uverenje koje strah proizvodi. Zato su efekti psihoterapije često trajniji od efekata leka: lek menja hemiju dok ga pijete, terapija menja strukturu razmišljanja zauvek.

Gde nastaje problem

Problem nastaje u podeli koja ne bi smela da postoji. U Srbiji — kao i u većini zemalja — psihijatri i psihoterapeuti rade odvojeno. Idete kod psihijatra, dobijete lek, odete kući. Ili idete kod psihoterapeuta, razgovarate, ali niko ne proceni treba li vam i farmakološka podrška.

Ovo je kao da imate prelom i kažu vam: izaberite — ili gips ili rehabilitacija. Ne možete oboje kod istog čoveka.

A trebalo bi. Istraživanja to potvrđuju. Kombinacija psihoterapije i farmakoterapije daje najbolje rezultate kod depresije, anksioznih poremećaja, OCD-a, PTSD-a. National Institute for Health and Care Excellence (NICE) u Velikoj Britaniji preporučuje kombinovani pristup kao zlatni standard za umerenu i tešku depresiju.

Kada vam treba psihijatar

Postoje situacije u kojima je psihijatar prvi korak — ne zato što je „bolji”, nego zato što je medicinski obrazovan da prepozna stanja koja zahtevaju hitnu intervenciju.

Treba vam psihijatar ako imate simptome koji ozbiljno narušavaju svakodnevno funkcionisanje — ne možete da radite, ne spavate danima, imate misli o samopovređivanju. Treba vam psihijatar ako sumnjate da je u pitanju depresija, bipolarni poremećaj, psihotična epizoda ili teška opsesivno-kompulzivna simptomatologija. Treba vam psihijatar ako već pijete lek i niste sigurni da li radi ili treba korekcija.

Kada vam treba psihoterapeut

Treba vam psihoterapeut kada simptomi postoje, ali ne ugrožavaju bazično funkcionisanje. Osećate anksioznost, ali idete na posao. Imate nesanicu, ali ne pet noći zaredom. Vraćaju vam se isti obrasci u vezama. Reagujete burno na stvari za koje znate da nisu toliko strašne. Osećate da „nešto nije u redu” ali ne znate šta.

Psihoterapija je posebno efikasna za specifične fobije, generalizovani anksiozni poremećaj, blagu do umerenu depresiju, probleme u odnosima, hroničan stres, perfekcionizam koji vas paralizuje, i nisko samopouzdanje.

Šta ako vam treba oboje

Onda tražite nekoga ko radi oboje. To nije uobičajeno, ali postoji. Psihijatar koji je istovremeno sertifikovani psihoterapeut može u istoj seansi od 50 minuta da proceni treba li vam lek, i da počne kognitivni rad na uverenjima koja vas drže u problemu. Nema slanja od jednog stručnjaka do drugog. Nema čekanja da se dva profesionalca „usaglase”. Jedan čovek vidi celu sliku.

Ja sam specijalista psihijatrije i sertifikovani REBT psihoterapeut — sa IAREBT Level 3 međunarodnom sertifikacijom i članstvom u Royal College of Psychiatrists. Radim u Beogradu i online. Ako prepoznajete sebe u ovom tekstu, javite se.

Dr Milan Popović – psihijatar i REBT psihoterapeut