Sumanute ideje proganjanja – persekucije

Sumanute ideje proganjanja – persekucije

Sumanute ideje persekucije (neko ih prati, progoni, truje, želi zlo, prisluškuje). Sumanute ideje proganjanja- persekucije su najčešće sumanute ideje u kliničkoj praksi. Bolesnici su ubeđeni da ih prate, da se protiv njih organizuje zavera, da ih truju, da ih prisluškuju različitim aparatima. Najteža forma te sumanutosti je sindrom uticaja (sindrom spoljne akcije): na njih deluju ljudi i aparati, komanduje se njihovom voljom telepatskim putem ili specijalnim zracima, koji uništavaju njihove organe itd. Mehanizam nastanka sumanutih ideja proganjanja je češće interpretativni i intuitivni, ređe halucinatorni, a najređe imaginativni. Ove ideje mogu biti paranoidno (SCH) i paranoično (paranoja) strukturisane. Izraz paranoidan treba shvatiti kao homonim koji označava tri različita pojma:

  1. sve sumanute ideje po strukturi mogu biti paranoidne i paranoične
  2. u kliničkoj praksi i u literaturi se izraz paranoidan koristi i kao sinonim za persekuciju- proganjanje
  3. za psihoze koje sliče paranoji kaže se da su paranoidne psihoze

Na doživljaj da ih proganjaju bolesnici reaguju trojako:

  1. Emocionalno otupeli SCH bolesnici često pričaju o proganjanju bez odgovarajuće emocionalne reakcije, kao da se ne radi o njima
  2. Jedna grupa bolesnika proganjanje doživljava kao egzistencijalnu propast, doživljavaju da su nemoćni da se odupru agresorima, povlače se u sebe, postaju depresivni. Često se dijagnostikuju kao paranoidno-depresivni sindrom, a iza ovoga se krije psihoza koju je Krečmer opisao kao Senzitivna sumanutost odnosa.
  3. Grupa koja reaguje kontranapadom, srdžbom, besom, mržnjom, osvetom. U borbu unose svu svoju inteligenciju, lukavstvo i emocije. Ponašaju se strasno te ih nazivaju strasnim, pasioniranim, sumanutim. Ovde spada i revandikaciona sumanutost- borba za povraćaj izgubljenih prava, često uz beskrajne sudske procese protiv „progonitelja“. Takvi bolesnici se dijagnostikuju kao kverulenti. Ovakvi bolesnici mogu postati opasni kad shvate da da im sud ne daje za pravo, pa mogu uzeti pravdu u svoje ruke i sami „presuditi progoniteljima“.

O genezi sumanutosti proganjanja postoje različite teorije. Klasično je shvatanje da je u osnovi te bolesne pojave težak emocionalni poremećaj. Snažna emocija se veže za jednu ideju u čvrst ideo-afektivni blok koji upravlja ponašanjem cele ličnosti.

Klasična psihoanaliza ovu sumanutost objašnjava projekcijom potisnute agresivnosti u spoljni svet.

Egzistencijalistički orijentisani psihijatri smatraju da mentalno oboleli čovek ne može da podnese izolovanost iz društva- usamljenost koju oseća, te se od usamljenosti brani sumanutim idejama proganjanja jer „ako sam progonjen znam da nešto značim, nisam sam, nisam izolovan“, odn. „bolje je biti progonjen nego usamljen“. Zbog ovoga su često udružene sa sumanutim idejama veličine.

Nepoznat autor