Stres i stresne emocionalne reakcije

• Stres i stresne emocionalne reakcije (sa svojim ranim znacima: teskoba, apatija, duševni umor, razdražljivost, česte promene raspoloženja, fizička iscrpljenost, glavobolja i nesanica te smanjenje ili povećanje telesne težine). Tokom stresa izlučuju se stresni hormoni (adrenalin, kortizol) i ujedno se menja jačina aktivnosti pojedinih moždanih centara, što dovodi do neravnoteže u proizvodnji neurotransmitera preko kojih nervne čelije komuniciraju.

Kafa

• Preterana zloupotreba kafe i kolanapitaka koji sadrže kofein, a koji je i stimulator centralnog nervnog sistema i istovremeno jak diuretik (ima i dehidratacioni efekat, odnosno dodatno “izvlači” vodu iz organizma). Kofein oslobađa energiju iz energetskih rezervi, a previše kofeina prazni te rezerve, što može pridoneti smanjenoj koncentraciji ili sindromu hroničnog umora. Jedna šolja kafe ima oko 85 mg kofeina, dok kola napici sadrže oko 50 mg kofeina. Savetuje se piti najviše do dve šolje kafe na dan. Svi koji piju 4 do 6 šolja tokom dana imaju nivo ukupnog holesterola za 0,3 mmol/l višu nego ljudi koji je ne piju.

Alkohol

• Prevelika količina alkohola, odnosno prekomerna svakodnevna potrošnja dovodi do poremećaja u metabolizmu masti s posledicom zadebljanja krvnih sudova i gubitkom njihove elastičnosti, što povećava rizik za krvarenja i degenerativne bolesti kao i za slabljenje kognitivnih funkcija mozga. Merenje brzine strujanja krvi u mozgu pokazalo je da su alkoholičari “po kvalitetu cirkulacije” stariji za 10 godina u poređenju sa drugim osobama njihovog uzrasta.

Dehidracija

• Nedovoljan unos vode (dehidracija) nepovoljno utiče na moždano tkivo budući da je ono u proseku 85% građeno od vode i veoma je osetljivo na njeno neunošenje. U uslovima dehidracije, moždane čelije počinju se skupljati, funkcionalno slabe, dok je prenos impulsa preko prenosnog sistema usporen, a kod starijih osoba i izgubljen. Prepoznatljivi simptomi koji se mogu pojaviti su: umor, razdražljivost, smetenost i lošija koncentracija. Voda je nužna za stvaranje hidroelektrične energije potrebne za prenos nervnih nadržaja. Tokom dana preporučuje se popiti najmanje 8 čaša od 2 dl obične ili mineralne negazirane vode.

Cigarete

• Pušenje (aktivno i pasivno) dovodi do smanjenja prenosa kiseonika putem eritrocita (crvenih krvih zrnaca), što oštećuje unutrašnji zid krvnih sudova i ubrzava njihovo zakrečenje, a to nakon određenog vremena može dovesti do slabljenja kognitivnih funkcija, pre svega pamćenja, (blaga zaboravnost), a kod nekih osoba može imati i progresivan tok naročito u starijem životnom dobu.

Nepravilna ishrana

• Nepravilna ishrana (prevelika količina zasićenih masti životinjskog porekla povećava količinu ukupnog i LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu svih krvnih sudova, pa i krvnih sudova mozga.

Najčešći simptomi i znaci iscrpljenosti  nervnih čelija su: gubitak koncentracije, bezvoljnost i usporenost, nesanica, razdražljivost, blaga vrtoglavica, nekontrolisani bes, nemogućnost ispunjavanja svakodnevnih obveza.

Ne prepoznaju li se na vreme znaci kroničnog umora i dugotrajnog stresa, mogu se pojaviti i simptomi slični depresivnim stanjima, kada pojedini moždani centri postaju potpuno neaktivni.

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA