Stres i anksioznost u modernom dobu | Psihijatar i psihoterapeut u Beogradu

Podeli na društvenim mrežama

U današnjem ubrzanom svetu stres i anksioznost postali su svakodnevni pratioci mnogih ljudi. Stalne poslovne obaveze, rokovi, porodični izazovi i brige oko finansija ili budućnosti lako mogu da dovedu do hroničnog osećaja uznemirenosti. Ako se ovi simptomi zanemare, mogu se razviti ozbiljnija stanja poput paničnih napada, depresije ili teških anksioznih poremećaja. Zato je ključno na vreme prepoznati prve znake prekomernog stresa i anksioznosti, kao i načine na koje možemo da ih prevaziđemo.

Šta je stres i zašto se javlja

Stres predstavlja prirodnu fiziološku i psihološku reakciju organizma na promene ili zahteve iz okruženja. Umeren nivo stresa, poznat i kao eustres, može biti koristan jer motiviše i pokreće nas na akciju. Međutim, kada stres postane hroničan ili previše intenzivan, može ugroziti i mentalno i fizičko zdravlje.

Fizički znaci stresa: glavobolja, lupanje srca, bol u mišićima, nesanica, poremećaj apetita.
Emocionalni znaci: razdražljivost, osećaj preplavljenosti, bezvoljnost, stalna briga.
Ponašajni obrasci: preterana upotreba alkohola ili cigareta, povlačenje iz društva, stalna napetost.

Anksioznost i njene karakteristike

Anksioznost predstavlja uporan osećaj straha, napetosti ili zabrinutosti koji može biti neproporcionalan stvarnoj opasnosti. Iako može biti kratkotrajna reakcija na stres, kada traje duže i remeti normalno funkcionisanje, govorit ćemo o anksioznim poremećajima.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): hronična i preterana zabrinutost vezana za brojne životne oblasti (zdravlje, posao, finansije, odnosi).
Panični poremećaj: iznenadni napadi intenzivnog straha ili panike praćeni ubrzanim radom srca, preznojavanjem, drhtanjem i osećajem gušenja.
Socijalna anksioznost: pojačan strah od negativnog mišljenja drugih, što vodi izbegavanju socijalnih događaja i javnih nastupa.
Specifične fobije: iracionalni strah od određenih situacija, objekata ili pojava (npr. strah od letenja, zatvorenog prostora, insekata).

Kako prepoznati kada briga prelazi u anksioznost

Razlikovanje svakodnevne brige od patološke anksioznosti može biti komplikovano, ali sledeći pokazatelji jasno ukazuju na to da je vreme da potražite stručnu pomoć:

Učestalost i trajanje: anksioznost je skoro uvek prisutna i traje duže od šest meseci.
Intenzitet: osećaj straha ili napetosti izrazito je jak i ometa dnevne aktivnosti.
Fizičke manifestacije: ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, vrtoglavica, problemi sa varenjem.
Nemogućnost kontrole: iako shvatate da je strah preteran, ne uspevate da ga prevaziđete.

Načini za prevazilaženje stresa i anksioznosti

Dobra organizacija vremena: napravite listu prioriteta i nemojte odlagati obaveze, jer gomilanje zadataka dodatno povećava napetost.
Zdrave životne navike: redovna fizička aktivnost (šetnja, trčanje, joga), balansirana ishrana i kvalitetan san od suštinskog su značaja za psihofizičku stabilnost.
Tehnike relaksacije: vežbe dijafragmalnog disanja, progresivno opuštanje mišića i meditacija pomažu u oslobađanju od napetosti.
Postavljanje granica: naučite da kažete „ne“ kada osećate da ste preopterećeni i odvojite vreme za aktivnosti koje vas ispunjavaju.
Razgovor s bliskim ljudima: podelite svoja osećanja i probleme sa porodicom ili prijateljima. Socijalna podrška često olakšava suočavanje sa izazovima.

Kada je vreme za psihoterapiju

Ako stres i anksioznost postanu tako jaki da utiču na kvalitet vašeg života ili odnose s okolinom, stručna pomoć je neophodna. Nekoliko oblika psihoterapije pokazalo se posebno efikasnim:

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT): identifikuje negativne misaone šablone i zamenjuje ih realističnim, zdravijim načinom razmišljanja.
Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT): menja iracionalna uverenja i pomaže da se uspostavi racionalna osnova za emocionalne reakcije.
Farmakoterapija: u težim slučajevima, psihijatar može prepisati lekove (antidepresive, anksiolitike) uz redovno praćenje rezultata.
Sistemska i porodična terapija: delotvorna ukoliko stres i anksioznost imaju koren u porodičnim odnosima i međusobnoj dinamici.

Prednosti e-psihijatra i onlajn terapije

Savremene tehnologije omogućavaju psihijatrijsku i psihoterapijsku podršku onlajn, što je posebno korisno za ljude koji nemaju vremena ili mogućnosti da često dolaze u ordinaciju.

Fleksibilnost: zakazivanje termina van uobičajenog radnog vremena.
Ušteda vremena: nema putovanja niti čekanja u čekaonicama.
Diskrecija: terapija se odvija iz udobnosti vašeg doma, čime se čuva privatnost.
Šira dostupnost: pogodno za osobe u udaljenim mestima ili inostranstvu.

Zašto je važno reagovati na vreme

Hroničan stres i anksioznost mogu da dovedu do ozbiljnih mentalnih i fizičkih posledica: od depresije i problema sa spavanjem do kardiovaskularnih i drugih zdravstvenih oboljenja. Pravovremeno prepoznavanje prvih signala i usvajanje adekvatnih strategija za suočavanje ključni su da bi se sprečile dublje posledice i očuvao kvalitet života.

Zaključak

Stres i anksioznost postali su nezaobilazni deo savremene svakodnevice, ali to ne znači da moramo da se pomirimo sa njima. Prvi korak u prevazilaženju jeste prepoznavanje simptoma, zatim usvajanje zdravih navika i, po potrebi, traženje pomoći stručnjaka.