Dr Milan Popović, doktor medicine, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut. Završio sam Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, specijalizaciju psihijatrije i REBT psihoterapiju.
Radno vreme : Pon – Pet: 18:00 – 21:00
Zakažite seansu : Mob: +381 61 11 31 605 ::: Viber: +381 60 48 58 788
Veštačka inteligencija i mašinsko učenje su revolucionarne tehnologije koje se sve više primenjuju u medicini, posebno u istraživanju demencije. Otkrijte kako ove tehnologije olakšavaju automatizaciju analitičkog modeliranja i doprinose predviđanju, dijagnostikovanju i lečenju demencije. Saznajte više o najnovijim otkrićima i kako AI menja budućnost medicine.
Bes. Dragi moji, da li ste se ikada pitali zašto osećamo bes kada smo u interakciji sa drugim ljudima? REKBT psihoterapija ima odgovor!
Saznajte kako veštačka inteligencija (AI) revolucionalizuje oblast psihijatrije i psihoterapije, pružajući novu dimenziju tretmana mentalnog zdravlja. Kako AI psihoterapeuti mogu pomoći u boljoj brizi o našem mentalnom zdravlju?
Napadi panike su ozbiljno stanje, ali dobra vest je da postoje efikasne metode lečenja, kao što je REKBT (racionalno emotivna i kognitivno bihevioralna terapija)
Anksioznost, briga i uznemirenost: Simptomi i njihov uticaj na nas prema REKBT psihoterapiji
Anorgazmija, ili nemogućnost postizanja orgazma, stanje je koje pogađa mnoge žene širom sveta. Iako se ova tema često prenebregava, važno je razumeti da anorgazmija može značajno uticati na kvalitet života i emocionalno blagostanje.
Veštačka inteligencija (AI) već se koristi u mnogim oblastima, a njena primena u psihijatriji i mentalnom zdravlju otvara nove, uzbudljive mogućnosti. Algoritmi AI-a se sve više koriste za identifikaciju ranih znakova mentalnih poremećaja, kao što su depresija i anksioznost.
Nezdrave emocije mogu uključivati ekstremne oblike tuge, straha, ljutnje, krivice, srama, ljubomore, i besa. Ove emocije postaju nezdrave kada su prekomerne u odnosu na situaciju koja ih je pokrenula, kada traju predugo ili kada preplavljuju osobu do tačke da ometa njen normalan život.
Naučena bespomoćnost je koncept koji je prvi put predstavio psiholog Martin Seligman u 1960-ima. Ovaj fenomen se odnosi na stanje u kojem se individua oseća nemoćno da promeni neprijatne ili štetne okolnosti, bez obzira na to da li su te okolnosti stvarno nepromenljive.
Politička manipulacija je starija koliko i sama politika. No, jedan od najmoćnijih alata političke manipulacije, koji se sve više koristi u savremenim društvima, jeste manipulacija strahom. Kroz prizmu psihologije, ovaj postupak može biti duboko razumljiv i njegove implikacije za društvo i pojedinca su dalekosežne.
